Gospođa S. je divna supruga, koja zna za koga se udala.
Gospođa S. je stigla kući tužna. Za nju je bilo ponižavajuće da kući donese to što su joj u pošti predali kao penziju. Da je imala volje, mentalno bi se pobunila i protiv logike koja je banku nazivala poštom, ali nije imala volje. Najviše što je mogla da uradi sa tim, i tako makar malo sebi podigne moral, jeste da “za sve pare” kupi gaudu. Dolazi slava, pa je treba obeležiti (kad se već ne može proslaviti). Od rodbine “sa ranča” su već pokupili nešto za mezu, a za sarmu će se snaći. Kad je bal, nek je na vodi.
– Deco, nemojte da dirate ovaj sir! Otvorićemo ga za slavu sad za koji dan! – orio se glas gospođe S, dok je stavljala sir u frižider.
Homer S. nije čuo ovu naredbu iz dva razloga: 1) nije bio tu (laboratorija za fizičku elektroniku na Elektrotehničkom fakultetu zna biti interesantna i laicima); 2) da je bio, imao bi dobro opravdanje – naredba se odnosila na decu, a glava porodice (odavno) nije dete!
Nekome bi gauda promakla makar tu prvu noć, ali ne i Homeru S. Za njega je put na relaciji vrata-frižider bio samo malo manje utaban od puta vrata-šporet. Ulično svetlo je dovoljno da na tom putu ne strada cevanica. A crveni vosak se smešio iz frižidera.
“Mora da je gospoja ovaj sir uzela za slavu.”, pomisli Homer S. “Al’ neće ona ništa primetiti.”
Nožem je isekao deo diska i sa njega pažljivo odstranio vosak. Izdvojeni komad sira ipak nije odmah pojeo; odlaganje zadovoljstva mu je (nesvesno) poznato još od malih nogu. Naredne minute je posvetio zataškivanju. A minute posle tih – uživanju…
Gospođa S. ujutru ništa nije primetila. Ni tragove voska na brkovima Homera S, ni komadiće istopljenog voska na radnom delu kuhinje i u omiljenoj džezvi za kafu, pa čak ni načetu gaudu u frižideru. Gospođa S. je divna supruga, koja zna za koga se udala.