Slobodni svet se udružuje protiv novog talasa onih koji žele da vladaju pomoću cenzure. Preti opasnost da Internet dobije Velikog Brata, onog pravog. Portal en.wikipedia.org se isključuje na 24 sata u znak protesta.
Možete vi da volite portal Wikipedia.org ili da ga ne volite, da imate ovakvo ili onakvo mišljenje o njemu – tek, činjenica je jedno: svet je postao drugačiji zahvaljujući postojanju tog projekta. Omiljeni argument protivnika Vikipedije je taj da gerila-znanje nije znanje, a da kompetentnost i relevantnost nije moguće postići gerila-pisanjem.
E, pa znate li šta ima novo? Kompetentnost i relevantnost nije moguće postići ni kompetentnim i relevantnim pisanjem. Kompetentan je i relevantan onaj ko može da kupi sve nas zajedno, i naše države, za šaku dolara. A ne onaj ko zna.
Danas više ne važe činjenice, nego važi istina. A istina je ono što žele oni koji mogu sve da plate. Danas zagovornici jedne teze zapravo podstiču ostvarenje svojih ciljeva koji su različiti, skriveni i usmereni na jačanje sopstvene strane u odnosu na neku drugu. Lobiji su postali jači od većine država, a državni monopol sile je postao sredstvo u rukama moćnih.
Onaj ko zna, a nije deo tog vladajućeg establišmenta, ima da ćuti dok mu se ne dozvoli da govori. A ko među takvima hoće da govori, biće ismejan, kompromitovan ili ućutkan. Mehanizmi kontrole su davno uspostavljeni. Preostao je samo jedan, a i taj je na putu da padne na kolena…
Mnogo je primera: ako niste primetili, ja vam ih ne mogu saopštavati, jer mali sam kao i vi. Mali sam, ali vidim da farmaceutska industrija radi šta želi. Mali sam, ali prepoznajem da se zdravstvo u Americi zove health industries (?!). Mali sam, ali vidim da za pedeset godina niko nije uspeo da dokaže da pušenje čistog duvana izaziva rak (ali zato šećer u duvanu, koji se koristi za pospešivanje fermentacije loših delova lista, dokazano izaziva) – to je istina, ali još uvek nije činjenica. Mali sam, ali vidim da sila ruši cele regione, jer države više nisu nikakvo iskušenje. Mali sam, ali vidim da igrarije koje velike sile proizvode vode u nešto što ne može da se završi dobro.
Najnovije je to da oba doma američke vlasti (US House of Representatives i US Senate), pod providnom maskom borbe protiv piraterije, pokušavaju da uvedu cenzuru na Internetu. Ako im to uspe u Americi, de facto im uspeva u celom svetu, jer se ključni artefakti organizacije Interneta, gle čuda, i dalje nalaze pod kontrolom kompanija i institucija pod kontrolom Amerike.
Predložena su dva akta: Stop Online Piracy Act (SOPA) i PROTECT IP Act (PIPA). Da ne ulazim u detalje, jer ih je mnogo, a za objašnjavanje detalja je potreban neko ko mnogo bolje nego ja razume pravnu regulativu. Ukratko: sloboda na Internetu i, uopšte, sloboda Interneta će postati ugrožene kategorije ako ta dva akta budu doneta. Prostom arbitrarnom odlukom državnog tela, biće moguće isključiti server, blokirati saobraćaj, čitati poverljive podatke bez sudskog naloga, proizvoljno odlučivati o tome šta ko sme, a šta ne sme. Merilo slobode danas počinje od slobode izražavanja: Internet je najvažniji artefakt te slobode u istoriji civilizacije i svaki atak na slobodu izražavanja na Internetu je atak na ličnu slobodu.
Upozorenja sa raznih strana su već upućena zakonodavcima Amerike. Čak se probudila i PR služba Bele kuće, pa je Obama kupio par korisnih poenčića u godini predizborne kampanje odjednom govoreći kako mu se sve to ne sviđa (koje licemerje!).
Portal Wikipedia.org se odlučio na rigidan korak:
U sredu, 18. januara u 6:00 ujutru po našem vremenu, grana portala Wikipedia.org na engleskom jeziku će biti isključena na 24 sata.
Kako sami kažu, iako su članci na Vikipediji politički neutralni, samo postojanje Vikipedije nije. Zamračenje na 24 sata ovog antikomercijalnog sajta će biti dovoljno kao iskaz šta ta baza znanja znači svetu. Vreme je dovoljno da mnogi pretrpe uticaj; moglo bi se desiti da dobijem izveštaj od alatke za održavanje linkova na Suštini pasijansa u kome će biti popisano nekoliko stotina “mrtvih” linkova ka Vikipediji. Pa dobro, ignorisaću to bar 24 sata. A posle, videćemo.
Svet se menja, i to ne nužno na korist svima. Nadam se da će ova ružna i glupa epizoda jednog dana biti samo priča “šta je moglo da se desi, ali srećom nije”.
$#$
– ako se zaista “slobodni svet udružuje…” to ohrabruje, ali neminovno liči na novu revoluciju uz ogromne žrtve, a u vremenu današnjem i vrlo moguće Pirove pobede.
– “danas više ne važe činjenice, nego važi istina. A istina je ono što žele oni koji mogu sve da plate…” – ova poražavajuća ČINJENICA ima amandman ograničenog dejstva: … ili su “oni” tebi nadređeni (skidam kapu autoru za retku privilegiju autonomije radnog mesta) ili su prosto n-tostruko jači u odgovarajućem smislu
– “…biće moguće isključiti server, blokirati saobraćaj, čitati poverljive podatke bez sudskog naloga…”, uopšte nemam predrasuda da već uveliko to i rade, samo što hoće da to nastave da rade legalno i možda čak javno. manje napora = smanjenje troškova.
– ” Obama *** govori kako mu se sve to ne sviđa (koje licemerje!).” – ništa novo, čovek je samo trenirani političar u funkciji pomenutih koji kreiraju istinu.
– međutim, bio sam “malo konfuzan, a možda i nisam” :),
ali ono što zapažam je stav leđa-u-leđa gerili za razliku od članka o fotografima & budućnosti I-foto gerile na tom polju (11.1.’12.). Bez obzira što sam istomišljenik u oba slučaja, dugo nisam mogao precizno da odredim šta je to što bipolarizuje ova dva stava o naizgled istoj stvari. Da li je to:
-komercionalnost vs plemeniti cilj ?
-rad u zajednici vs samostalni rad ?
-nekontrolisano znanje vs pabirčenje umetnosti ?
– * vs # ?
-ili možda negde nismo u pravu ?!
A rešenje ove dileme je dosta egzaktno. I da citiram garavog: “ne sviđa mi se to”.
Ni najmanje.
No, iskreno se nadam da ću još mnogo šta saznati putem projekta J. Wales-a & L. Sanger-a. Čak nisam znao ta imena do malo pre i zamislite gde ih nađoh :/
Ne znam. Primećujem samo jedan trend – primećuješ ga i sam – pitanja se talože, a odgovora nema. Nismo mi predodređeni da saznamo bilo koji odgovor. Šta će biti i kako će izgledati? Pitanja, samo pitanja.
Da bi stvar bila gora, političari za šaku dolara zastupaju interese tih lobija umesto interese onih koji su ih postavili. To ih čini istima, čini mi se, koje god farbe da su.
Ako Internet padne u šake tih grupa (legalno i legitimno – slažem se da već čačkaju; donose im i na noge, tako je Zuckeberg i zaradio svoje milijarde), biće to kraj sveta koji je poprimio jedan oblik i jedan vektor kretanja. Vektor će se slomiti, a oblik će se izduvati. I mi ćemo biti izgubljeni u svojoj bespomoćnosti, jer smo u međuvremenu postali nepismeni, glupi i gologuzi.
Kao što neko reče (ili to beše neki grafit) : “Nisam Kafka, ali osećam proces.” Interent predstavlja svašta ali pre svega izvor informacija i znanja dostupnog svima. E, to je problem. Ne može se manipulisati sa pametnima… ili bar jako teško. Takođe je problem što se dosadašnja slika sveta koja bi se mogla predstaviti kao “svetlo na kraju tunela”, pretvara u sliku “crnac u tunelu”.
Uhh.. odustao sam od dalje razrade… pet puta sam brisao… kako god okrenem slutnje su negativne.
Znam da nije u direktnoj vezi sa temom, al’ kad si već pomenuo grafit i svetlo na kraju tunela, setih se sledećeg:
“Zbog sve jačeg uticaja krize odlučili smo da više štedimo. Ugasili smo svetlo na kraju tunela.”