Month: February 2012

Fotografija dana, 29. februar 2012

Prosto ne mogu da verujem.. .Ne mogu da verujem! Motiv za fotku ovog čudnog dana se namestio kao da sam ga tri meseca planirao!…

Lepo nas jedan iz ekipe stalno podseća na sinhronicitet, sve upirući prstom u empirijske dokaze. A ja se sve pravim naivan, kao “sve je to lepo” i tako to. Dok se ne potrefi.

Jedini prilog u današnjoj kanonadi koji nije bio unapred planiran (osim generičkog saznanja da će biti tu) i čiji sadržaj se nije znao, po prirodi stvari, bio je baš ovaj. Sve sam se nadao da će se sama od sebe pojaviti neka primerena scena za fotku dana… I pojavila se.

Išao sam gradom tamo-amo, raznim poslovima. Zgodila se baš jedna čestita šetnja kakva mi je i inače bila potrebna. Fotoaparat u džepu, a onda i van džepa: štrikao sam okolo u polumraku, jer sam potkačio prvi mrak. I već je bilo zanimljivih radova.

U poslednjoj etapi, zamalo da omašim jedan grafit. A kad sam ga ugledao, znao sam: moj je.

Fotografija dana za 29. februar 2012.

Dakle:

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 29. februar 2012”

Jan je prevaren

Ovo je interaktivna priča. Hoću reći, možete da pišete po njoj, kao što neki ljudi podvlače crvenom olovkom feljtone Dobrice Ćosića. Kada kažem neki ljudi, mislim na sebe. Probajte, dobro je za živce. Mislim – da interagujete, ne da čitate feljtone Dobrice Ćosića.

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink snima film. I drugi deo filma. I seriju, dakako. Naslov svima poznat: Johanesburg, šio mi ga hirurg. Novac obezbeđuje Javni servis Holandije, Vaše pravo da vidite sve vaša je obaveza da ne mislite ništa. Glumačka ekipa svima poznata, tu je čak i legendarni Vrijheid Neuker. Jan Vennegoor of Hesselink je pametan momak, znamo to već, a to nam ponovo dokazuje jer razmišlja: vidiš, vidiš. Narod koji ovako komplikovano piše reč Sloboda očigledno nije morao slobodom previše da se bavi.

Potrudio se Jan Vennegoor of Hesselink, i na snimanju pokazao sve ono što čini fudbal. Ne možemo, ipak, izbeći istinu: zaista je Jan Vennegoor of Hesselink prvo pokazao nešto što se nekada zvalo dribling. Režiser neiskusan, ali lukav kao stenica, odmah prekida snimanje: “Stoj! Šta je to?” “Ovaj… dribling…” “Čuj”, reče režiser strpljivo, kao detetu da  objašnjava kako se piše broj šest, “nemoj više. Mi ovde snimamo film, i drugi deo filma, i seriju dakako, o fudbalu.” Jan Vennegoor of Hesselink je pametan momak, znamo to već: odmah su usledili sprintevi, uklizavanja, remplovanje, pljuvanje, odugovlačenje, laktanje, držanje za organe, onaj pogled Aleksandra Vučića, sto i jedan način da se protivnički dres slučajno nađe u šaci.

Na premijeru ga nisu zvali. Ime mu na špicu nisu stavili. Rekoše, tehnički razlozi su u pitanju. Dik, njegov Advokat, sugeriše da se ne isplati da ih tuži. Nijedan sud neće presuditi da ime Jan Vennegoor of Hesselink može da stane u televizor prosečnog Holanđanina. Kad bolje razmislim, ni nadprosečnog, dodao je.

Jan Vennegoor of Hesselink je pametan momak, znamo to već. Film, i drugi deo filma, i serija dakako, nisu tek oborili sve rekorde: oni jesu rekordi, reče Jan Vennegoor of Hesselink samom sebi, ugasi televizor i ode da razmatra uzimanje francuskog državljanstva.

Najjači smo, najjači… al’ zamalo

Nole srušio Fejs… ti sunac krasni.

Nema medija koji nije preneo da je Nole jači i od Fejsbuka. Slušam jutros na radiju, spremajući se za posao, da su “čak morali da probude i Cukerberga” (izem vas u transkripciju, čovek se zove Zakerberg) da interveniše, tolika kriza je bila u sedištu najveće društvene mreže.

Sad mu nije ništa, ubio si ga ko zecaNavodno, juče je na Novakovu fan stranicu postavljena aplikacija koja omogućava posetiocima da se “slikaju” zajedno sa njim, ekvivalent onim vašarskim zabavama gde imate veliki oslikani karton s rupama za glave. Domaći mediji prenose da je aplikacija dosegla toliku popularnost da se preuzimala brzinom od 416 skidanja u sekundi, i kako serveri Facebooka nisu to mogli da izdrže.

Gospodo novinari, aplikacije koje postavljaju korisnici ne nalaze se na FB-u, već se vuku sa servera onoga ko ju je i postavio. Stoga naslov ove fascinantne vesti ne bi trebalo da glasi “Nole srušio Fejs”, već “Kreator Noletove aplikacije se nije dovoljno otvorio za pristojne servere”. Nije baš stvar kojom bi trebalo da se ponosimo, ha?

P.S. Dobro je da se ovo nije desilo pre par dana, ispalo bi na kraju da su probudili Obamu koji je potom rekao: “Dajte im, for God’s sake, već jednom tu kandidaturu inače nam Srbi dođoše glave”.

Kolosalno, u svakom smislu

“My philosophy is to have a really good time and never to
let anything stop me from doing what I want to do.”
Michel Petrucciani

Nažalost, Mišel Petrućiani (Michel Petrucciani, 1962-1999) je otišao prerano, u amanet nam ostavio da razmišljamo, i naravno, muziku. Verovatno i tamo gde je sad ima visoku stolicu i naštimovan klavir. Au revoir Maestro.

Koncert koji vam preporučujem na ovaj redak datum snimljen je u februaru 1998. godine u Štutgartu. Poslušajte koliko bogato može da zvuči jedan trio. Uz Petrućianija su Entoni Džekson (Anthony Jackson) na basu i Stiv Gad (Steve Gadd) za bubnjevima. Džez standardi koje budete prepoznali, siguran sam, ostaviće upečatljiv utisak na vas.

Da citiram: „Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.“. Uživajte.


Ovo nije „Kralj Džon“

Zavesa sa spušta. Narator ispred zavese izlazi na scenu…

“Poštovana publiko, u ovoj predstavi, koja nije bila drama i koju vi niste odgledali, nisu se pojavljivali sledeći likovi. Zamolio bih glumce da ne izlaze iza zavese kako budem prozvao neki od njihovih likova. Samo blagi poklon publici će biti nedovoljan.

Dakle, nisu se pojavljivali sledeći likovi:

Nastavite sa čitanjem… “Ovo nije „Kralj Džon“”

I nama je dosadno, zar ne?

Ponekad je zaista šokantno kako su neke pesme aktuelne i posle mnogo godina. Zamislite da je pesnik ovo napisao pre tri dana. Šta biste rekli na to?

Miloš Crnjanski (1893 - 1977)Volite li Crnjanskog?

 

КУГА
Милош Црњански

Ники Бартуловићу

Свеједно родиш ли сина или кћер
у славу покољења.
Укус се мења, укус се мења:
не мења се човек и кер.

Nastavite sa čitanjem… “I nama je dosadno, zar ne?”

Horoskop Diotalevi-SP za danas, 29. februar

I to za period od mraka do jedan po ponoći.

Nisam pojma imao da horoskop može da važi samo deo dana. Vrag će ga znati, te proračune prepuštam sistemu u koji sam uvučen. Neću ništa da znam. To je tako. I nemojte mene da optužujete zato što ste se prepoznali u stavovima ovog horoskopa.

– * –

Uvodna reč (Corvus Monedula)

Promenom da odmah budemo načisto: samo budite koje smatramo arhetipskim jebivetrima i sve u redu. Takvi ljudi više rade nego u slučaju da se zadesi.Istina koju ste već blagostanju i duhovnom miru takve pitanje da li ćete otići. Kojeg biste angažovali za adaptaciju po druge u najstarijim beleškama. Pripazite osobe na površinu pa nastupate koji smatraju su sjajni umetnici. Imaju besprekoran osećaj za novac istina koju ste već morali kako bi pažnju usmerili na. Ikosaedar tada je vrlo verovatno; bi se reklo ne mešajte? Najbolji ljudi, recimo po ključu o praćka, istina koju ste već zaboravili.

Promenom da odmah budemo načisto: samo budite koje smatramo arhetipskim jebivetrima i sve u redu. Takvi ljudi više rade nego u slučaju da se zadesi. Da prenesemo podatak koji smo za to nikad nisu istraženi, nalazeći za shodno da sve! Poverljivosti podataka nikad nije bilo jer kako je većina onih vektora uvek? Dolazim i kuda idem priče o junacima istorije (Herkul).

Poreklo ne znači mnogo – njihove osobine su. Na sasvim drugu stranu naizgled, dva loša ubiše miloša ali, bio savršen, draga i ne. Svakom slučaju vaše je da prenesemo podatak koji smo burbon dupli sa ledom preporučeni. Da su one češće nasmejane od znakova vodene grupe podatak je znana činjenica. Skoro budućnosti činiti da to nije a oluci u jesen se eto.

Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP za danas, 29. februar”

Zimski dan bez snega

Nekih stvari ima što ne govore se svima…

Kako kome, al’ meni su prijali studeni zimski dani. Grejanje u kući fino (nisam ja kriv što mi je gajba blizu toplane), grejanje na poslu pristojno, auto na sigurnom¹, odeća dovoljno topla, a ni prevoz baš nije bio toliko loš.

Mada, ruku na srce, prevoz je mogao da bude i bolji. Pogotovo prvih dana silnih snežnih padavina. Al’ s druge strane, na to što sam zbog lošeg prevoza dnevno pešačio 4-5 kilometara po slabo očišćenim neočišćenim trotoarima i pešačkim stazama gledam kao na prinudni sistem za postizanje i održavanje dobre kondiciju. Winking smile

Nastavite sa čitanjem… “Zimski dan bez snega”