‘Ladno, al’ standard…

Da vam ispričam o čudnim putevima internetskim, na primeru koji sigurno znate.

Elem, znate već za onu “razbrajalicu” koja vam je do sada stigla e-poštom 20-50 puta u poslednjih deset godina, ako ne i više puta. Po običaju, to krene kad krene i veliki sneg, kao što je baš sad slučaj.

 +18°C Na Havajima uzimaju drugi pokrivač.
+10°C U zgradama u Helsinkiju isključuju grejanje.
+2°C Italijanski automobili ne mogu da upale.
0°C Destilovana voda se smrzava.
-1°C Dah se vidi. Rusi jedu sladoled i piju pivo.
-4°C Pas vam se uvaljuje u krevet.
-10°C Francuski automobili ne mogu da upale.
-12°C Političari počinju da pričaju o beskućnicima.
-15°C Američki automobili ne mogu da upale.
-20°C Dah se čuje.
-24°C Japanski automobili ne mogu da upale.
-28°C Pas vam se uvaljuje u pidžamu.
-29°C Nemački automobili ne mogu da upale.
-30°C Ni jedan normalan automobil ne može da upali.
-36°C Ruski automobil ne može da upali.
-39°C Rusi zakopčavaju svu dugmad na košuljama.
-50°C Automobil ti se uvaljuje u krevet.
-60°C Žitelji Helsinkija se smrzavaju. U Moskvi zakopčavaju kapute.
-70°C Smrzavaju se i u paklu. Univerzitet u Kuznjecku organizuje kros-kontri.
-72°C Advokati zavlače ruke u sopstvene džepove.
-120°C Alkohol se smrzava. Rusi zato potpuno u k**cu.
-273,15°C Apsolutna nula. Prekida se kretanje elementarnih čestica. Rus liže smrznutu vodku.

Nastavite sa čitanjem… “‘Ladno, al’ standard…”

Horoskop Diotalevi-SP: 18. Znakovi – Stetoskop

Nije lako objasniti ovaj znak, jer njegovi nosioci tako mnogo nose u sebi, a tako malo objašnjavaju…

STETOSKOP

STETOSKOP - bajt/perverzija

DIMENZIJE – bajt/perverzija

OSOBINE – One koji žive u ovom znaku je veoma teško objasniti jer na prvi pogled deluju oprečno. Na primer, to su osobe koje teško kontrolišu svoju impulsivnost, a takve su baš u naletu jake inspiracije kreativnog delanja, po čemu su inače poznate. To su osobe koje će učiniti nešto što vam nije po volji, a ako se pobunite neće vam ništa objašnjavati, nego vas ignorisati; kada na kraju balade shvatite da su bili u pravu, neće prihvatiti vaše izvinjenje jer neće dozvoliti da ih sputavate u mišljenju; dok se vi još uvek bavite tim slučajem, one su odavno već na trećoj ili petoj temi koju, takođe, nećete odmah razumeti. Međutim, pogrešićete ako budete mislili da su ti ljudi avangarda. Ne: neko je pre njih već stvorio koncept; ali to su ljudi koji koncept pretvaraju u delo, ne hajući za posledice. U svetlu takvog ponašanja tipične osobe-stetoskopa, razumljivo je to što jako teško održavaju nivo kontakta sa drugima oko sebe, jer nalaze za shodno da traže od drugih da pariraju u brzini razumevanja stvari i reagovanju na pojave. Jedini problem je sa Levitirajućim nadznakovima: ponekad se opiru svakom napredovanju i ponašaju se kao uvređene veličine koje niko ne razume. Takve brzo pojede zaborav.

Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP: 18. Znakovi – Stetoskop”

Do kraja sveta

Ne znam da li je ikada pre ili posle skupljena jača ekipa za neki soundtrack…

Wima Wendersa sam, kao i većina njih van nemačkog govornog područja, primetio kada je izbacio “Paris, Texas“. Mogu sad da se pravdam kako me je privukla muzika koju je radio Ry Cooder, ali za to sam morao da sačekam još dve godine i sasvim drugi film, “Crossroads“. Kao Omottrinaestogodišnjak, išao sam da gledam PT prvenstveno zbog Nasstasje Kinski… Oooovaj, zbog njenog glumačkog umeća, naravno.

Iako je Wim snimio još četiri filma u međuvremenu, sledeće što sam pogledao bio je “Until the End of the World” iz 1991. Koji me je potpuno oduvao. Svet pred apokalipsom, cura koja se izgubila na putu i sreće tipa koji snima svet oko sebe čudnim uređajem, kojeg pokušavaju da se domognu sve moguće obaveštajne službe. Malo SF, malo road movie, odličan William Hurt i pored njega Sam Neill i Max von Sydow koji su, a šta drugo nego odlični kao i uvek. No, ovo nije priča o filmu – da vam ne kvarim eventualni doživljaj spoilerima, uzmite pa gledajte. Ovo je priča o vanserijskoj muzici…

Nastavite sa čitanjem… “Do kraja sveta”

Dvanaestogodišnji genije

Zaista ne znam u čemu je fora, ako je fora. Dečko je u stanju da zamisli simfonijski komad i da ga potom sjuri u partituru za par sati. Pogledajte, pa sudite sami.

Dobra vest u svemu ovome je da se mediji nisu previše primili na informaciju o ovom dvanaestogodišnjem monstrumu, pa je bilo nade da će se razviti u nešto bez nužnog pretvaranja njegovog vanrednog talenta u cirkus. I uspelo je. Naime, ovaj snimak je još iz 2004. godine, a vi verovatno niste čuli za dečka. Dakle, Jay Greenberg ima već 20 godina i bavi se komponovanjem. Očigledno, nije pukao u međuvremenu.

Fotografija dana, 2. februar 2012

Jutarnja igra svetla: dobar način da započne dan…

Prozor u mom predsoblju gleda u pravcu istok-jugoistok. U zimskom periodu, kad je tu blizu mesto izlaska sunca, zalomi se svetlo koje pada pod karakterističnim uglom kroz venecijaner na prozoru. Primetio sam to još odavno, onih godina kad sam u to vreme odlazio na spavanje posle celonoćnog rada. Prethodnog jutra sam ustao na vreme, bilo je sunčano i sve se steklo da se ta senka opet pojavi. Nisam odoleo.

Ama, ništa posebno. Samo sam hteo da sačuvam trenutak, jer život je lep. I to je sve.

Mišn baš me briga. Kao da je to bitno. Winking smile