Day: February 9, 2012

Pevaj. Ne, pecaj. Ipak pevaj

“…and I don’t know why?”

Postoji televizijski serijal Fishing With John, iz 1991. godine, u kojem su u šest epizoda od po pola sata gostovali razni drugari autora Džona Lurija (John Lurie). Znate ko je dasa, jelda? Glumi, peva, svira, slika, piše i misli, ali o pecanju pojma nema. I tako, u šest epizoda peca sa onima koji znaju o pecanju još manje, na raznim lokacijama.

Na Jamajci je pecao sa Tomom Vejtsom (Tom Waits, ne dam hiperlink, ako ne znate ko je to onda vam ionako nema pomoći), koji je bio toliko razočaran i konceptom i pecanjem da navodno nije dve godine govorio sa Džonom Lurijem. Ipak, vredi pogledati kako su proveli/smorili ova dva tipa. Videćete kako Vejts gradi odnos sa ribom koja služi kao mamac, a videćete i kako upecana riba može da bude lek protiv depresije/neraspoloženja.

Zvuk nije sinhronizovan sa slikom, ali ne smeta. Ne smeta mnogo.

 

Vejts ipak bolje peva, nego što peca – razlika je mnoooogo veća nego što to čini jedno slovo.


Šta jedan lud zamrsi…

Citat dana dolazi iz usta ispod najpoznatijih brkova u ikonografiji nauke dvadesetog veka, od čiče koga bismo psovali da nije bio tako umiljat, onog ko je Nobelovu nagradu dobio Propagirao jednostavnost, a zapetljao sve što se zapetljati dalo. Istina, bio je u pravu...zbog onog što je posle dovelo do solarnih panela, a ne zbog onog svođenja modela za klađenje na konjskim trkama na sfernog konja u devetodimenzionalnom obrascu “prostor-vreme-finansije”.

 

Ne možemo rešavati svoje probleme
istim razmišljanjem koje je
do tih problema i dovelo.
Albert Ajnštajn

 

Alberte, Alberte! Znamo da te je Mileva naučila staroj srpskoj poslovici “šta jedan lud zamrsi, stotinu pametnih ne mogu odmrsiti”. Na šta je konkretno mislila kad je to rekla naglas, sad možemo da raspravljamo, mada je možda bolje da ne znamo… Ali to sad nije bitno, nego hoću da kažem: dala se ta poslovica prevesti i doslovno, a da ne izgubi ništa od svoje moći. A to da istu stvar kažeš sasvim drugim rečima tako da ispadne originalno… Trebalo je to da prepustiš političarima, to je njihov posao.

Upoznavanje sveta, godina CXXIV (3)

Časopis uokviren žutim je jedinstvena enciklopedija
najveće i najuzbudljivije avanture – života

"Katkadnik" je skoro deceniju bolovao od dečjih bolesti, da bi postao jedan od najdugovečnijih mesečnika.

U prethodna dva teksta, ovde i ovde, mogli ste da saznate kako je osnovano Društvo i da naslutite o čemu će dalje biti reči. Naravno, među svim medijskim platformama nastalim pod krovom Društva National Geographic, časopis kao zvanično glasilo se izdvaja.

Skoro čitavu deceniju od izlaska prvog broja, u oktobru 1888. godine, časopis je bio “katkadnik”, izlazeći neredovno, sa čestim promenama urednika, odnosno članova Društva koji su se sa manje ili više uspeha prihvatali vođenja magazina.

Najznačajniji trenutak za budući život časopisa dogodio se kada je Aleksander Bel zaposlio Gilberta Grovenora, svog budućeg zeta, kao prvog stalnog urednika, kojeg mnogi doživljavaju kao oca foto-žurnalizma. Grovenor (Grosvenor se piše, ali se u izgovoru ne čuje “s”, uverio sam se lično, na izvoru Smile ). Tada je i časopis stekao svoj profil po kome je i danas poznat.

O značaju i istoriji fotografije u National Geographicu nekom drugom prilikom, nadam se uskoro.

Nastaviće se…

Dobro dizajnirano uputstvo za upotrebu

E, tako se to radi: uputstvo za upotrebu uređaja u kom učestvuje sam uređaj.

Ovo je jedan od pravih dokaza da genijalne stvari opstaju kao jednostavne.

Fotografija dana, 8. februar 2012

Granulo sunce. Krenulo da se topi. Kuku nama.

Sneg je stao, a sad ide ono najgore: naizmenično će da slede delimično topljenje snega i zaleđivanje. Biće polomljenih ruku, nogu i kukova, a biće i ledenica… Pre par dana, ledenica je ubila ženu u Beogradu. Mene neće ubiti, nadam se, dok slikam par ledenica koje vise s oluka na prozoru koji gleda iz mog predsoblja u dvorište.

Fotografija dana za 8. februar 2012.

Jednog lepog dana u nekoj neizvesno dalekoj budućnosti, ovakvu fotku ću moći da dobijem bez veštačkog zamućivanja pozadine. Znam i sad kako, ali nemam čime. Zasad na mišiće: mišn akomplišd. Thinking smile

Hladno mi je dok gledam sliku, bez obzira na bistro nebo i sunce u pozadini. Preko dana je bilo -14°C. Sad je -22°C (subjektivni osećaj -27°C) i pada. Do jutra će biti -26°C, izvesno. Kad počnu restrikcije, jebali smo čvorka. Freezing