Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Tko leti – vrijedi!
Laza je obožavao papirne avione koje bi pravio Munja. Vrlo dobro su znali ko je od njih dvojce stariji, a ko pravi bolje papirne avione. Jednokrilci, slajderi, kondori,… Munji je jedno vreme imponovalo da ga brat posmatra kao aeroinženjera-idola ili makar kao idola, ali je to ubrzo počelo da ga smara. Munja je hteo mnogo više. Munja je hteo da bude kreator aviona. Ali pre toga…
Danas je 155 godina od rođenja znamenitog nemačkog fizičara i Google je u to ime objavio prikladni animirani gif koji služi kao doodle.
Heinrich Rudolf Hertz je rođen 22. februara 1857. u Hamburgu. Živeo je kratko, nepunih 37 godina (umro je 1. januara 1894), ali je ušao u panteon besmrtnika nauke kao onaj koji je eksperimentalno dokazao postojanje elektromagnetnih talasa. Učinio je to tako što je konstruisao uređaje koji odašiljaju, odnosno primaju te talase radio-zračenja.
Imao je Herc još zasluga u eksperimentalnoj fizici. Nema smisla da ih prepričavam: naći ćete sve diljem Veba. Samo kliknite gore na priloženi doodle.
Ako vam nije već jasno koliki prostor pragmatičnog delovanja je otvoren radom Hajnriha Herca, ja to svakako neću moći da vam objasnim na ovom mestu (ili na bilo kom drugom – nije to moj posao). Tek, ostaje zabeleženo da je prezime ovog naučnika koincidentno bilo jednako kao i jedinica za frekv… A? Šta?… Uh… Tek, ostaje za istoriju: jedinica za oscilaciju (frekvenciju) dobila je ime Herc (Hz) po ovom vizionaru.
Dosadilo mi je da se sa tobom prepirem!
– * –
Matematičar (izvadivši iz glave kuglu):
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Andrej Semjonovič:
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
Matematičar:
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Andrej Semjonovič:
Pa i ne moraš da je staviš.
Pa i ne moraš da je staviš.
Pa i ne moraš da je staviš.
Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (13): Matematičar i Andrej Semjonovič”
Moderna vremena nikad nisu bila romantičnija nego neposredno posle Drugog svetskog rata.
Arhetipovi su tada bili uobičajeni; na primer, robotova usta su morala da se pomeraju iako to nema nikakvog smisla. Na stranu trapavi pokreti – jadni glumac u tom plehanom kredencu mora da je poludeo od vrućine.
Moderna vremena… Ko je mogao da pretpostavi da će se navike koje su tad otpočele pretvoriti u najgore moguće nasleđe – potrošačko društvo koje je izgubilo svaki kriterijum kvaliteta življenja.