Day: February 26, 2012

Slučajevi (17): Makarov i Petersen

Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše.

– * –

Makarov i Petersen

Makarov: Ovde, u ovoj knjizi, piše sve o našim željama i njihovim ispunjenjima. Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše. Isto tako, shvatićeš – kako se lako ostvaruju tuđe želje, i kako je teško ispuniti svoje.

Petersen: Nešto si mnogo počeo svečano da mi govoriš. Tako govore indijanske poglavice.

Makarov: Ova je knjiga takva – da o njoj i treba govoriti uzvišeno. Štaviše, i kad razmišljam o njoj, ja skidam kapu.

Petersen: A pereš li ruke, pre nego što dodirneš tu knjigu?

Makarov: Da, i ruke je potrebno oprati.

Petersen: Ti i noge, za svaki slučaj, operi!

Makarov: Ovo je neduhovito i drsko.

Petersen: Je li, pa kakva je to knjiga?

Makarov: Naslov joj je zagonetan…

Petersen: Hi-hi-hi!

Makarov: Ta knjiga se zove MALGIL.

Ova je knjiga takva – da o njoj i treba govoriti uzvišeno. Štaviše, i kad razmišljam o njoj, ja skidam kapu.

(Petersen nestaje.)

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (17): Makarov i Petersen”

Utovar nedeljom, 26. februar

Dok vi ovo budete čitali, nadam se, ja ću biti u Mokrinu na borbi guskova.

A ako se zateknem, biće i neki izveštaj, sve sa fotkama, kako dolikuje. Kako god bilo, moraću da vam ispričam o predrasudama koje urbani zaštitnici životinja imaju o tim borbama. Reći ću vam samo ovoliko: jedine povrede na tim borbama su povrede ponosa poraženog guska, jer pobednik preuzima jato, a poraženi ide na začelje u novoj funkciji čuvara.

– * –

#onokad pratiš samo petnaest osoba na Ćijukalici, a i među njima nađeš ludake koji prosipaju ideologiju “ja tebe serdare, ti mene vojvodo”. Najgore od svega: misle da su značajni i uticajni.

Dokle više ovi mudroseri!... Momci: Internet ne postoji da bi se na njemu trenirao SEO. Postoje i druge namene sadržaja.

Značajni nisu. Problem je u tome što uticajni jesu.

– * –

U se i u svoje kljuse, dragi moji.

A šta biste vi hteli od svoje okoline? Da čeka na vas? To se neće desiti. Prilagodite se ili crknite gladni.

Pesimista se žali na vetar.
Optimist očekuje da se vetar promeni.
Realist podesi jedra.
William A. Ward

– * –

Dick Turpin (1705 - 1739): pisanje pisma ga je koštalo glavePriča ide ovako: Engleska, tridesete godine osamnaestog veka. Jedan što je bio zatvoren u Jorku zato što je upucao petla lokalnog vlastlina, pa posle nije hteo da plati štetu, piše pismo svom zetu. Ovaj odbija da plati poštarinu za pismo (u ta doba, primaoci su plaćali poštarinu) jer je tvrdio da ne poznaje nikog iz Jorka. Pismo završava u pošti, a službenik pošte, koji je ranije bio učitelj, prepoznaje rukopis svog učenika koji se kasnije odmetnuo i postao najtraženije lice Engleske.

I zbilja, ispadne da je zatvorenik bio Dick Turpin, drumski razbojnik i okoreli konjokradica. To pismo ga je stajalo života: završio je na vešalima.

I ko sad da kaže da pismenost nije opasna stvar?

– * –

Ga Je Primio.U četvrtak uveče, stari drugar upozorava javnost komentarom na fejZbuku:

Fenomenalan komentar na B92 povodom Gvidove iznenadne posete Srbiji – kratko i jasno 😉
“Prvo ga je primio Vuk a onda i Tadić.
(Gvido ime ponosito, 23. februar 2012 21:37)”

Opa, bato!

– * –

Kako to obično biva, upozorenje uvek stiže u poslednji čas.

Mirko! Koliko puta ću da ti govorim! Pomeri se u stranu! Metak ide ka tebi, budalo! Pazi!!!

Malo sam razmislio o tome, pa sam došao do zaključka da to tako mora biti – mislim, poslednji čas, ergo upozorenje. Da nije poslednji čas, ne bi to bilo upozorenje, nego obaveštenje.

– * –

Pa dobro, znam da je mršavije nego inače. Zakrpiću za tri dana, vanrednim utovarom.

Pre sledećeg redovnog susreta 4. marta, imaćemo i jedno vanredno viđenje.

Prijatan ručak želim.

Kad je neko lud, onda tu nema pomoći

Dva osobita umetnika vode osobite razgovore na osobite teme vozeći se po osobitoj reci u, uh… hm, u osobitom gradu.

Od ovog može da se rikne. Rolling on the floor laughing

Fotografija dana, 25. februar 2012

Ovog puta sam već preterao. Doduše, dodao sam malo bajca u ton.

U petak uveče, otvorena je grupna izložba slika u galeriji “Terra” u Kikindi. Moj prijatelj Braco Azarić, slikar, jedan je od trojice autora na izložbi. Od sve gungule, nisam stigao na otvaranje; šta da se radi, izviniću se kad ga sretnem ili odem do njega sledeći put.

Održavam sajt sa Bracinim radovima, pa mi on u znak zahvalnosti jednom godišnje donese sliku. On zna da obožavam njegov rad i uživa u tome da me obraduje. Sad je već nezgodno s prostorom: nemam više mesta na zidovima. Ali neka, ima mesta kojekuda gde se slike dobro vide.

I šta da vam kažem, nisam odoleo, morao sam da pokušam nešto. To nije način ophođenja prema radu jednog ozbiljnog slikara, ali Braco će mi prvi oprostiti kada mu budem rekao šta sam uradio – i zašto. A uradio sam ovo:

Fotografija dana za 25. februar 2012.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 25. februar 2012”