Day: February 27, 2012

U fokusu Google kamere

Nikad ne znaš kad te snima Veliki brat. Kad te snima Gugao, to se vidi lepo.

Ako ikada vidite ovakvo sokoćalo iznad krova putničkog automobila, znaćete da je posredi Google Maps hvatač fotografija za Street View.Za Google Maps svi znate, pa verovatno i koristite taj atlas na mreži. A izvesno znate i za Street View, seriju fotografija koje je snimilo specijalno vozilo i koje na određenim mestima, kojih je sve više, obezbeđuje virtuelnu šetnju po ulicama gradova (i ne samo gradova).

Značaj virtuelne šetnje ulicama je nesumnjiv. Imam i lično iskustvo: pre puta u Rim prošle Nove godine, naučio sam da pešice dođem od hotela do Koloseuma. To nije razdaljina koja bi se prevaljivala pešice (uostalom, metro radi dobro, za razliku od nadzemnog gradskog prevoza), ali dalo mi je načelan utisak o prostoru u kome ću se kretati, u čemu je servis u potpunosti ispunio zadatak. Thumbs up

Kud si pošla, Crvenkapo?

Međutim, kontroverze su se razvile tokom vremena: ima li narušavanja privatnosti u postupku snimanja fotografija ulicom? Mišljenja su razna, a najčudnije se dešava kada neko komentariše to pitanje iz ugla snimatelja i iz ugla snimanog. Tek, ima raznih krajnosti – od državnih zabrana da se snimanje nastavi, kao što se desilo u Austriji pre dve godine, do akcionih molbi Guglu da snima ulice. U slučaju Austrije, odlučeno je da se ipak nastavi sa fotografisanjem godinu dana kasnije. Sarcastic smile

Nastavite sa čitanjem… “U fokusu Google kamere”

Slučajevi (18): Sud linča

Iz gomile se izdvaja čovek srednjeg rasta i pita Petrova šta je zapisao u svoj notes.

– * –

Sud linča

Petrov uzjaha konja, i obraćajući se gomili, drži govor o tome šta će biti ako na mestu gde se nalazi javni park, izgrade američki neboder. Gomila sluša i, kako izgleda, odobrava. Petrov nešto zapisuje u notes. Iz gomile se izdvaja čovek srednjeg rasta i pita Petrova šta je zapisao u svoj notes. Petrov odgovara da je to njegova lična stvar. Čovek srednjeg rasta insistira. Reč po reč, i počinje prepirka. Gomila staje na stranu čoveka srednjeg rasta, i Petrov, spasavajući život, goni konja i nestaje iza ugla. Gomila je uznemirena i, u nedostatku druge žrtve, hvata čoveka srednjeg rasta i otkida mu glavu. Otkinuta glava kotrlja se kolovozom i zastaje u otvoru slivnika. Gomila se, zadovoljivši strasti – razilazi.

(bez datuma)

Gomila staje na stranu čoveka srednjeg rasta, i Petrov, spasavajući život, goni konja i nestaje iza ugla.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Istorija pobednika dokumentarne fotografije

Nedavno je osvanuo retrospektivni pregled pobednika najuglednijeg stalnog konkursa dokumentarne fotografije.

Fotožurnalizam je kategorija u kojoj pliva mnogo ribica i tek pokoja velika riba. Svedoci smo gomile kojekakvih reporterskih fotografija koje nisu ništa drugo nego ilustrativni detalj koji služi da održi trivijalni likovni ugođaj oko trivijalnih priča.

Međutim, postoje mesta gde se vrhunska priča poštuje i gde svaka slika doslovno govori hiljadu reči. Jedno od takvih mesta je fondacija World Press Photo – nezavisna i neprofitna organizacija locirana u Amsterdamu, čija misija je da podrži i očuva najviše standarde u fotožurnalizmu i dokumentarnoj fotografiji širom sveta. Brojne su aktivnosti koje fondacija sprovodi u tom cilju, a jedna od njih je postojanje stalnog konkursa za izabranu fotografiju godine.

World Press Photo je organizacija koja podržava najviše moguće standarde u dokumentarnoj i reporterskoj fotografiji.

Uzgred – ovaj kolaž je napravljen od WPP fotografija koje su objavljene na mnogim blogovima širom Interneta. Ako podržavate sporazum ACTA, to znači da smo svi mi kriminalci i zlikovci i licimuri i demoni i da sad treba da idemo u zatvor.

Na blogu BuzzFeed nedavno je osvanuo pregled svih odabranih fotografija godine, od osnivanja World Photo Pressa 1955. godine do nedavno izabrane fotografije koja je pobednik za 2011. Predlažem vam da pogledate tu kolekciju, jer ona je ogledalo sveta u kom živimo. Upozoravam one sa slabim živcima ili još slabijom petljom da se ne upućuju da to pogledaju, jer tamo nema ničeg lepog. Ali svakako nije posao dokumentarne fotografije da bude lepa, nego da prenese sliku događaja u funkciji mesta, vremena i istine. Zato svaka fotka ima priču uz sebe, pa ćete se podsetiti nekog događaja ili možda naučiti nešto što do sada niste znali.

(Via)

Grad sambe u tilt-shift obliku

Ne verujem da će biti mnogo onih koji će ostati ravnodušni na ovo. Mene je oduvalo, odgledao sam triput zaredom u HD rezoluciji i preko punog ekrana. I vama preporučujem da gledate tako.

Da vidim uživo karneval u Riju, pa da kažem da sam sve video.

A tilt-shift fotografije se sećate, zar ne?

Fotografija dana, 26. februar 2012

Neću da bude monohromatska i neću da vas zavlačim nekakvim filterima. Ova fotka je dokumentarna, pa takva treba da bude i tehnički – samo izrez, blago sređeno svetlo i kontrast i to je sve.

Tokom prepodneva, kao što beše planirano, stigli smo u Mokrin na dan finalnih borbi guskova, u okviru manifestacije koju tamo nazivaju Svetskim prvenstvom u borbama guskova, što udruženje “Belo pere” organizuje od 1986. godine (nije greška – kažu “pere”, a ne “pero”, ne znam zašto).

I opet, aktivista Orke ni od korova, da se uvere koliko krvi ima na tim borbama; a krvi je bilo koliko i inače – nimalo. Kao što već pomenuh onomad, jedina povreda u tim borbama je povreda ponosa poraženog guska, a priroda se već pobrinula da njemu odmah pripadne druga uloga (nakon što pobedniku pripadnu sve čirlidersice), a to je zaštita jata iz pravca začelja. To se sada ne dešava, jer vodiči se pobrinu da se jata razdvoje odmah po okončanju borbe (koja se završava tako što jedan gusak natera drugog u beg), pa od prirodnog napredovanja najboljih gena u ovom slučaju nema govora.

Fotografija dana za 26. februar 2012.

Bilo je tokom dana nekoliko borbi, od koji su dve finalne bile baš zapažene.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 26. februar 2012”