Februar 2012. godine deluje kao da ćemo ga dugo pamtiti po niskim temperaturama, snegu, vanrednoj situaciji (kao da je pa nekada i ukinuta u Srbiji?)… barem do sledeće zime.
S obzirom na to da znam da ima onih koji ne uživaju na temperaturama ispod nule i koji bi radije u kući presedeli/preležali/prespavali najhladnije godišnje doba, predlažem im dva koncerta, prema svom, isključivo egoistično svom izboru, a sve u nadi da će izbor oni stariji od mene pohvaliti, a mlađi se zainteresovati.
Potrebno je vrlo malo: dobar internet protok i par solidnih slušalica na ušima.
Nego, da ne davim, evo prvog predloga. Jethro Tull, uživo u Njujorku, Medison Skver, godine davne 1978. Ja volim, slušam, uživam… i tako u krug, a vi napišite u komentarima kako vam se čini.
A evo i drugog predloga. The Who u Albert Holu, zreli, glasni, usvirani.
Ako vam se dopadne, eto mene uskoro sa novim predlozima.
Ostanite toplih nogu i hladne glave, tako ćete živeti duže.
Ima bendova koje sam odmah zavoleo, pa je moja ljubav rasla – pa se vremenom izduvala, uglavnom kad sam naučio šta je čemu uzor i šta je od čega bolje. Onda, ima bendova koje sam teško prihvatio, ali sam ih kasnije ukapirao i zavoleo, verovatno za sva vremena. Ima bendova koje sam zavoleo odmah i ta ljubav je rasla, nikad popustila, ali sam prestao da ih slušam.
I najzad, ima bendova koje sam zavoleo na prvi ton, i ta ljubav je rasla, a raste i dalje, i boktemazo, uvek ima mesta da se nauči još nešto i prepozna neka nova dimenzija, čak i nakon što sam čuo sve što se da čuti. A prvi bend sa kojim sam dosegao takav odnos beše Jethro Tull. Prvi put sam ih čuo sa dvanaest, kad je album “Songs from the Wood” bio tek ispod prese. I od onda do dana danjeg, 35 godina kasnije, ne prestajemo da se družimo.
– * –
A ovaj koncert “The Who” budi neka posebna sećanja. Dobio sam primerak od svog prijatelja koji nije više među nama. Banga je bio ljudina kojeg je jedino bilo moguće muzikom i opisati. Recimo: Santana III, The Allman Brothers Band Live at Filmore East i The Who – Live at Leeds. Preslušaš ta tri albuma veoma glasno i tako da sa nekim podeliš flašu svoje najbolje rakije, dok se na stolu lagano smanjuje ogromna gomila mešanog mesa iz “Kalenića”.
A onda, sa dna boce te loze, veli mi Banga: ima u frižideru litar votke i litar soka od paradajza. Dok ti to doneseš, ja ću da stavim nešto što sam ti spremio.
I tako sam prvi put odgledao The Who Live at Royal Albert Hall.
Тај Џетров концерт је отприлике онај на који нисам отишао… ту негде, ваљда ’75, кад су били у Београду, а мени било прекомпликовано да си организујем одлазак. Тј одлазак и карте мање више, него куд после свирке? Ја новосадски студент, па још студент, нит имам чим нит код кога, а родбину не бих да потежем.
Те сам Џетра видео тек 2000, кад су већ били за пензију. Оно, отпрашили су га како је већ ред, но Јаника је већ тада штогод остао без гласа, осећало се да пева на трикове и не може да извуче као некад, и то је то. И да, опет је рекао “spot the tune” као најаву “Цигле”, исто као што је рекао и ’78. Занимљивији ми је био састав публике – подједнако клинаца и нас матораца. Било је чак и неколико маторих каубоја са све шеширима и ознакама да су били у Вијетнаму.
После тога, боље је, стварно, гледати овакве снимке, из времена док су још били млади и откачени.