Možda ste čitali magnum opus Franka Herberta. Ako ste čitali knjige, onda ste sigurno gledali Linčov film. A da li ste znali da je postojao pokušaj i pre toga?
Da li znate ko je Alejandro Jodorowsky? Nisam znao ni ja dok jedan drugar nije poslao link ka članku o jednom propalom projektu. Elem, ovaj Čileanac ukrajinsko-jevrejskog porekla je, koincidentno, juče proslavio svoj 83. rođendan, što je manje bitno za priču. Bitnije je to šta je lik radio u karijeri.
Ček’ malo: po pravilima španskog, ime “Alejandro Jodorowsky” se čita kao “Alehandro Hodorovski”, je l’ tako? Tako je, to smo utvrdili, idemo dalje. Ne, neidemo dalje: čujem u dokumentarcima (koje ćete videti kasnije) da su ga Ameri amerikanizovali i kažu “Džodorovski”. E, pa ja neću da ga zovem tako.
Dakle, Hodorovski je čovek plodne, ali čudne umetničke karijere: reditelj avangardnih filmova, scenarista i pisac, glumac, crtač stripova i slikar, spiritualni guru i šta sve još nije postigao. U umetničkim krugovima je poznat po nekim čudnim filmovima o kojima ne znam ništa, pa ću vas prepustiti Vikipediji i drugim izvorima da istražite dalje sami.
Skoncentrisaću se na konkretnu informaciju koja je i privukla moju pažnju na ovog čoveka: trenutno je u produkciji autobiografski dokumentarni film o životu i radu Hodorovskog. Važan deo te priče će, navodno, činiti i epizoda o neuspeloj produkciji filma “Dina”, po kapitalnom delu Franka Herberta. Evo isečka iz dokumentarca koji još nije objavljen.
Bila je 1974, doba procvata stvaralaštva ideja. Bile su to godine kad je, kao retko kad, došlo do uspešnih susreta između ideja i novca. Pravo na filmsku ekranizaciju “Dine” je bilo otkupljeno – i svašta je bilo moguće.
Ovde počinje prikupljanje činjenica za diskusiju na temu ŠBBKBB.
Najpre, čovek mrtav ‘ladan izjavljuje da je filmom hteo da izazove iskustvo LSD-a bez faktičkog konzumiranja te halucinogene droge. A onda, dok čeprkam po informacijama, nailazim na (nepotvrđenu) izjavu Franka Herberta da je scenario bio “debeo kao telefonski imenik”, te da je trajanje filma procenjeno na 14 sati… Ako bismo sabrali dva i dva, to bi izvesno dovelo do kraja žanra, kako god se zvao taj žanr u kom je Hodorovski hteo da deluje. 
A onda jedan daleko zanimljiviji podatak: Hodorovski je sazvao veoma zanimljivu ekipu u toku vrlo intenzivne pre-produkcije. Najpre umetnici koji su bili pozvani da stvore sliku Herbertovog sveta: Jean Giraud (poznatiji kao Moebius), H.R. Giger (znate ko je to, zar ne), Chris Foss, Dan O’Bannon. Grupa Pink Floyd je potvrdila zainteresovanost i nameru da napravi muziku za film, a u igri su bili još i Magma i Karlheinz Stockhausen.
_-_The_Alien.jpg){kind=link}
Čekaj, ovo je tek početak.
Orson Welles je prihvatio da igra barona Harkonena tek kad mu je Hodorovski obećao da će platiti i birane kuvare da spravljaju jela za Debelog. Salvador Dali je tražio 100.000 dolara po satu angažovanja u produkciji, u ulozi cara Šadama IV. Nepotizam na snazi: Pola Atreida je trebalo da glumi izvesni Brontis Hodorovski, sasvim slučajno sin Alehandra Hodorovskog… A koga su sve u filmu trebalo da glume Alain Delon, Mick Jagger, David Carradine i Charlotte Rampling možemo slobodno da napucavamo u pretpostavkama.
Posle dve godine neverovatno intenzivnog pripremnog rada, utvrđeno je da su potrošena dva miliona od 9,5 miliona dolara budžeta, početak snimanja nije bilo ni na vidiku, a kamoli u konkretnom planu i slavina je neslavno zavrnuta. Prava za film je ponovo otkupio Dino de Laurentis, glavni drmator tog doba u Holivudu, i dao Davidu Lynchu da snimi film. Lynch je bio pravi čovek za posao: obožavalac Herbertove literature i poštovalac iščašenih radova svog nesrećnog prethodnika na projektu.
I što reče naslov jednog članka: možda bi taj film postavio neke nove aršine za žanr. A opet, možda i ne bi. Setićemo se šta se dešava u poslednjih desetak minuta filma “2001: Odiseja u svemiru“, pa ćemo se složiti da to nije promenilo žanr. Ne bi ni ovo; nije ni Linčova ekranizacija (mada je crv zaista napravljen spektakularno). Pa dobro, nema veze: utopijska misao da umetnost može da menja ljude i svet ljudi uvek opstaje. Da nije tako, ne bi bilo ni umetnosti.
A “Dina”? Pa… Gledali ste film, zar ne?
У ствари сам за овај пројекат знао још у време кад се радио – Дина је још тада била популарна код нас, чак и пре него што је изашао превод, и неком од новинара је било занимљиво да пренесе чланак. Чак сам негде на зиду имао и исечене ликове у некаквим кожнатим оделима – сад да ли је требало да изигравају слободњаке, сардаукаре или харконеновце, бемлига. Копајући по фоткама тих зидова, хм, канда сам то већ био прелепио кад сам сликао, па га на сликама нема.
Нашао сам све ово – и гомилу Гигерових радова, и поприличан део приче, још пре неких осам година, кад ме опет ухватило да пречитавам све око Дине. Чак сам нашао и аматерски (колективни?) рад на седмом наставку, који ми се сад чини бољи од овог што су написали нејаки Брајан и онај кевин мали.
Она два филма Ходоровског (“Свету крв” и “Лисца”) сам скинуо, покушао да погледам, не знам докле сам стигао и шта је то уопште било, о чему се радило и који је то андрак. Можда сам сувише огрезао у неке друге филмске језике, ово ми је било потпуно нечитљиво. Не да не знам што је пјесник хтио ријет, него ни да ли је уопште зинуо да нешто каже.
А не чудим му се што је успео да скупи толике паре и окупи толике битне ликове, све је то шоу бизнис (показна радња?). Далију никад није било страно мало саморекламе, Гигер се још није пробио Осмим путником, рокерима је било нормално да се појављују у откаченим филмовима, а Холивуду није жао пара, само ако има неког изгледа да ће да испадне нешто (а онда ће да заврне славину чим увиди да то нешто нису паре одмах). Ако ништа друго, једног дана ћемо рециклирати причу. Важно је да се о нама прича, па макар ми причали како смо се зајебали.
Од свега тога бих хтео да имам харконенску фотељу по Гигеровом нацрту. Израђено је неколико (а после можда и још, добро се продавало), цијена ситница, коју десетину $тисућа.
Alejandro Jodorowski jeste, svakako, znamenit lik sveta stripa, scenarista je legendarne sage o Inkalu, koju je crtao Moebius (Jean Giraud), a kasnije nastavio da crta i novosađanin Zoran Janjetov.
Lično, nemam mnogo afiniteta ka SF literaturi, pa je za mene Jodorowski neuporedivo značajniji od nekog tamo Herberta, ali to je stvar afiniteta (vidite kako stvari mogu da se gledaju drugačije).
Inače, u to vreme, Jodorowski jeste konzumirao što-šta, pa ovaj pokušaj ne čudi, da nije tako preterivao možda bi ispalo i dobro. Njegove filmove nisam gledao, moguće je da su loši ali to nije razlog da bude potpuno diskreditovan u umetničkom smislu, jer je deo njegove karijere koji se odnosi na strip odličan.
Могло се очекивати од холивудских шушумига да избегну ту појединост. Оно, можда сам заборавио, има томе осам година, али ни у материјалу на који сам натрчао око овог рециклажног документарца нигде није поменута реч стрип.
Ипак је то Холивуд, и тамо су на власти банкари и адвокати (ајде, и психијатри :), заболе њих за тамо неки стрип и то још из независне странке (ни Диси Комикс ни Марвел ни Кинг Фичерс) па још од страног аутора.
Nije uspeo ni treći pokušaj. A lepo sam sebi rekao posle onog fijaska od Zemljomorja da neću ni da pokušavam da gledam ekranizacije omiljenih mi knjiga u produkciji SciFi channela.
Pa šta si ti očekivao? Da će Hallmark da poštuje ideju Ursule LeGuin? Hallmarku je uspelo da zasere svaku priču koje se dohvatio. Stvar je prosta k’o pasulj: gledaš od početka (ako već želiš da gledaš) i onog časa kad ugledaš da je to produkcija Hallmarka, momentalno isključiš televizor i izađeš da radiš nešto korisno.
Priznajem, imao sam mazohističku fazu – bio sam u depresiji, šta li – kada sam gledao Hallmarkovu produkciju i po dva-tri puta nedeljno po sat ili dva. Sada bih opet gledao, ali po Komšijinom receptu. Ne mora baš 50$, bio bih zadovoljan i sa 39.90$.
Eh “gledaš od početka”… Hteo si reći “ne naručuješ preko Amazona DVD u pretplati”? ;(
Awwwwwww…. Kakav zajeb… 🙄
Земљоморје сам погледао, и као рекао себи да ћу да га погледам поново, једном… ал’ све мислим да нећу, много британски изгледа. Све као да гледам оног чупавог грнчара, или како све већ превађа Хери Потер. Никако ни не покушавају да измиле испод Мерлиновог плашта, а овамо жанр бајаги фантазија – све то једно те исто.
А за то издање Дине из 2000, бемлига, прегледао сам прошле године прве три епизоде поново, и ајде, није ни тако јако лоше, кад се узме у обзир да
– је година 2000 и главни мушки ликови има да изгледају баш тако, виђени за рекламу за војску
– не мош наватати више мршавих глумаца за те паре
– не мош наватати ни глумица које се довољно разликују па да за мање од сат ипо гледалац може да похвата ко је ко
– и кад накупиш довољно чешке екипе да бар нешто изгледа странски, опет не можеш да им даш главне улоге, јебига, ипак је ово америчка серија
Ако ништа друго, бар нису прекрупили радњу, доста је верно књизи (осим што не личе баш…), дали су се у дизајн како ваља (мада опет сви ти редови, и ментати и вештице и доктори изгледају као дегенерисани монашки редови из Бројгеловог доба). Дворане и остали декор изгледају људски (нема везе да ли су столари органик или дигитални, кошта труда обоје), глума местимично успева да се отргне квазимистичној монотонији… у збиру, може да се погледа сваких пешес година. Мада, ево, прође година а нисам прешао на преостале епизоде.