Pokušavam da se setim… Ne, nisam nikad kupio ulaznicu baš toliko unapred.
Fotka minulog dana je puki dokument, ali – mišn akomplišd. 
Znate kako: kada bi mi neko na ulici, sa mikrofonom u ruci, postavio ono demagoško novinarsko pitanje “Guča ili Exit”, ja bih svakako odgovorio “Nišville”.
Posle dva pohoda prethodne dve godine, Jasna i ja smo došli do nedvosmislenog zaključka da nećemo čekati da saznamo listu izvođača na Nišville jazz festivalu 2012. Pazi ovako: ili će se zateći neko ime koje nam je po volji ili će biti neko ime koje ne poznajemo – da onda ćemo se odvaliti kad ih čujemo. Tako je bilo na oba prethodna Nišvila. I tako, u januaru je krenula prodaja karata po humorističkoj ceni od 2.000 dinara, koju sam, dakako, iskoristio. Pa mislim, skoro da se stidim: 2.000 dinara za četiri večeri puta četiri-pet sati svirke, koliko nam već bude po volji koje večeri. Sto dinara na sat? 
A nije da nije, već znamo da dolazi baja koji se prošle godine odjavio silom prilika.
A društvo – zna se da je prva liga, počev od Caleta, pravog i neiskvarenog oldvejvera, sa kojim drugujem već iha-haj godina. A kad su, u danu za nama, stigle karte i kad sam ih uslikao, poslao sam primerak slike grupi oldwave. A da se ne zaboravi, mail je takođe otišao Mimi i Vukanu, našim sjajnim domaćinima u prenočištu “Tašana”, sve sa insistirajuće ljubaznim tonom da ne zaborave na nas ni ove godine. A stigao je i odgovor:
E pa, dragi naši Kikinđani, baš ste nas obradovali!
Zaista jedva čekamo taj naš Nišvil i zbog muzike, a Boga mi i zbog vas
Pozdrav od srca,
Mima i Vukan
I tako, šest meseci i šest dana pre festivala, imamo ulaznice za Nišville i rezervacije smeštaja. I kao što rekoh, mišn akomplišd! 