Šta radite kada je vaš poštar beznadežan slučaj? Šta sve treba da uradim da bih dosegao IOLE normalnu uslugu?
Tek ću da vam se “pohvalim” – kapitulirao sam pred budalama – nisam više pretplatnik na National Geographic. Od sada kupujem izdanja na kiosku, tamo ih ne lome i ne pokušavaju da naprave origami.
A danas, nova epizoda. Dolazi moj brat i kaže “ovo sam našao u snegu na prvom stepeniku malih vrata”. Mala vrata su u dvorištu, dakle sa unutrašnje strane kapije; a vlažnjikavi paket je bila knjiga koja mi je stigla iz Engleske. Lik je ušao u dvorište nakon što nije mogao da zgužva paket (Ha! Knjiga je tvrdo koričena!) i onda ju je stavio u sneg na stepeniku. Mogao je da napravi još deset koraka (doduše, u jednom smeru) i da stavi paket na sto na terasi, na suvo; a do tad bi ga neko od ukućana i video… Pakovanje nije bilo hermetičko, pa se knjiga blago okvasila. Srećom, vrhunski kvalitet papira je prevagnuo i knjiga nije oštećena iako su se stranice blago slepile. Toliko sam bio srećan zbog toga da nije bilo druge nego da uslikam događaj i proglasim taj vizuelni dokument fotkom dana…
Nema opisa, a jedino da kažem: mišn not akomplišd, pošto sam naručio i platio tri knjige i sve tri su bile na lageru. A stigla je samo ova jedna. 
A fotka kao mišn? Ama… Nisam imao kad da se bavim ničim drugim. Ceo dan sam listao knjigu, nisam mogao da odolim. Ima 500 strana besprekorno odštampanog i dobro uvezanog izbora od 250 fotki, ama da ti se u glavi zavrti. Kao da su iz National Geographica… Čekaj malo: pa i jesu. 
A otkud mi uopšte to?
Elem, šnjuram ja tako pre nedelju dana po online prodavnici Book Depository. Vidim – džabe poštarina za ceo svet, a cene iste ili malo manje od cena na Amazonu. Gledam, vrtim se, đavo mi ne dade mira – i poručim tri knjige (1, 2, 3), nokat preko 30 €, mogu toliko da odvojim za kapric. Aj’ se počastim, rekoh sebi, nisam davno kupio tako nešto. Deset minuta kasnije stigne SMS od banke da je transakcija potvrđena. I gledao sam, status sve tri knjige promenjen na delivered u sredu (naručio sam u ponedeljak uveče). I eto knjige u ponedeljak, i to pravo u sneg.
I sad ostaje da se pitam šta će se desiti. Hoće li druge knjige stići sledećeg dana? Hoće li uopšte stići? Čitajte u sledećem broju…
Moj poštar se igra životom. I pazite sad: odreknem se jednog časopisa zbog poštara. Odreknem se udobnosti stizanja drugog časopisa na kućnu adresu (posle punih pet godina) zbog poštara. Dakle, sad zbog poštara treba da se odreknem i naručivanja knjiga iz inostranstva – ili makar do lepog vremena?… Ima li kakve nade? Ima li rešenja, a da me posle ne uhapse? Da li je to neki višegodišnji projekat skrivene kamere, pitam se ja. Baš tako izgleda: pokušavaju da utvrde koliko mi treba da najzad eksplodiram.
Na žalost ne može se protiv tih polu-zatvorenih sistema (pošta, telekom, zdravstvo, elektrodistribucija…) koli glume polu-vojni sistem organizacije, ništa. To su sistemi koji se ponašaju kao monopolisti i imaju zaleđinu u državnom aparatu, to jest predstavljaju osovinu preko koje sistem kontoliše… šta_god. Pritom imaju za svoje zapošljene povlašćene usluge. Telekom svojim zapošljenima daje internet i telefoniranje po posebno povoljnim uslovima, elektrodistribucija svojima struju, pošta glumi carinu i zaviruje u sve i svašta, zdravstvo i farmako mafija su priča za sebe. O ovim posebnim povlasticama se javno ne govori i svi se ponašaju kao da je to nešto što se podrazumeva samo po sebi. Svi ostali koji nisu u nekom povlašćenom sistemu plaćaju više na račun toga. ))))))):