Danas je Sveti Valentin, zaštitnik zaljubljenih u katoličkoj ikonografiji. Google je u to ime napravio prikladan crtać koji služi kao doodle.
Sveti Valentin je bio mučenik ranog hrišćanstva iz trećeg veka. Različita su tumačenja zašto se baš 14. februar povezuje sa time da taj dan bude Dan zaljubljenih, a meni se dopala ona veza sa paganskim bogom plodnosti Luperkusom, koji je obeležavan 15. februara. Inače, dan Svetog Valentina je izbrisan iz kalendara 1969. godine kao “crveni” u nameri da se zamagli važnost onih za koje ne postoji valjan skup istorijski utemeljenih veza (baš da ne kažem “postojećih činjenica”).
No, ne mari: preuzeli su trgovci, jer se taj dan perfektno smestio između Božića i Uskrsa, a gde ćeš bolji hajp za prodaju raznih gluposti nego da gađaš direktno u religiozna osećanja. Vremenom se i ta religiozna nota izgubila, pa su trgovci upotrebili instrumente globalizacije da prodaju muda za bubrege i u nekatoličkom svetu. I tako, mic po mic, i u Srbiji se obeležavaju Dan Zaljubljenih, Dan Veštica i slični za nas irelevantni datumi – kao predmet povećanja prometa u prodavnicama, kafićima, restoranima i turističkim agencijama.
Google je napravio animaciju koju je preko youtube servisa okačio kao doodle za Dan zaljubljenih, time se eksplicitno pridružujući metodologiji potrošačkog društva. Vrlo dobro natempirano, pesmicu peva Tony Bennett, posledni preživeli veliki crooner, koji potkraj svog života beleži vrh popularnosti (sinoć je dobio nagradu Grammy za duet sa danas pokojnom Amy).
Pričica u crtaću je neverovatno zanimljiva. Najpre on nju voli, a ona njega ignoriše.
Stvar se svodi na podizanje standarda u odnosu. Ako ne možeš da prihvatiš moje ideje, veli ona, nećeš moći ni da zadovoljiš moje potrebe. Otkrij šta želim! U međuvremenu, izigravaću frigidnu kučku.
Znajući da će svakako pokupiti sve ponude koje joj je on doneo, čekala je da on kapitulira. Dakako, on je zagoreo i taj pad integriteta ličnosti se neminovno dešava. I tu je priči kraj. To se posle propagira kao ljubav, ali to je zaboravljeno u toku izvođenja zaključka.
Obratite pažnju na pretposlednju sličicu. Siže je da obični, slični i jednoznačni bivaju zajedno samo ako neko pobeđuje nekog. Da bi postojala prava ljubav, veli autor ove animacije, potrebno je da postoji nešto različito i provokativno. U protivnom je passe.
Drugim rečima, ono što je u poslednjih petnaestak godina dovedeno sa margine društva u prvi plan, sada će biti zacementirano metodama potrošačkog društva. Ideja je fenomenalno efikasna. Mogu da se opkladim da pokazuje bolje rezultate u propagandi od bilo čega što je Gebels umeo da plasira u periodu legitimnog bezumlja.
– * –
Što se nas tiče, juče je bio danas je Sveti Trifun, dan koji obeležavaju vinari i vinogradari u pravoslavnom svetu, ali to je neka druga priča koju očigledno nisam ispričao na vreme.
Prvo su u Mesopotamiji izmislili novac.
Pa se (va istinu) rodio Isus. Pa umre, pa (va istinu) vaskrsne.
Pa, Rimljani izmisle Valentina. Pa, mu odseku glavu, pa ga rehabilituju, va…ljda.
Onda ga Papa izbriše gumicom.
U međuvremenu, Turci kažu da je ljubav izmislila sirotinja …
što je u suštini saglasno Bibliji: spominje se greh, ali ne i ljubav.
I onda su došli kauboji, sa straaaašno dugom tradicijom, neizmernom tolerancijom i ljubavlju prema crvenom (narodu), puni opštih društvenih vrlina i iskrenoj i predanoj ljubavi prema zelenoj boji i dosta dobro to sve unovčili. I tamo je praznik i najpopularniji. Evropa je to ‘ladno prihvatila, kao i dobar deo hrišćanskog i ostalog sveta. “Kupite ljubav za $! Jevtino dam – samo da prodam!”
A mi? Možda kasno, ali smo se opametili – nećemo da delimo sudbinu crvenokožaca i odlučno upisujemo crveno slovo u kalendar! Nauk su nam dali kauboji. Popalili sela, srušili vigvame, zagadili reke i vazduh, odveli konje i stoku i odneli zlato, a žene… mhmmm, da, isto – s puno ljubavi… Ljubav jedna opšta.
Seku joj glavu, ali verujem u Vaskrsenje.
Ovo boli.
Сценарио: бина, около дечији хор у пионирским марамама, фолклор управо завршио тачку, излази омладинка у црној сукњи и белој кошуљи и најављује друга Божу из комитета, и онда друг Божа прилази, једним потезом смиче прекривач, указује се календар три са три, и он спремно исуканим црвеним маркером Свечано Обележава Датум.
(…)
Sva deca stoje mirno. Glave su pognute, pogled je uprt u pete onih ispred. Ekipa iz prvog reda zvera očima; ta deca nemaju instrukciju gde da gledaju. Devojka u drugom redu plače, ali i dalje stoji mirno. Nastavnik škrguće zubima i tako jako stiska komad crvenog platna u desnoj ruci da mu članci na prstima pobele. Ni glasa od njih.
Sa ozvučenja nevešto namontiranog na stubove ulične rasvete zvoni revolucionarna pesma. Jedna majka teši svoje rasplakano dete dok ga drži u naručju. Prolazi neko u Zastavi 750 oker boje; kroz prozor suvozačkih vrata viri zastava. U daljini se vidi kako se svetina razilazi i, verovatno, odlazi kući.
Kao da će kiša.
“…i, verovatno, odlazi kući”
…али, по томе како застају да прокоментаришу догађај, види се да се у групицама крећу према најближим кафанама. Јер, има само два сата до краја радног времена, а до посла им треба пола сата. За тај сат ипо неће ништа стићи да ураде, а ионако цео дан нису ништа радили. Чекали су у дворишту фирме да дође аутобус, секретар им је мало држао слово, придржавали су нетранспарентне транспаренте и проверавали да ли се добро осушила фарба, договарали се где ће ко да стоји… оде дан.
Pitam se, pitam:
“da li su” ili “zašto su” posetioci ovog bloga samo ovi sa kružićem i strelicom na gore?
tj.
kako ovakav scenario izgleda iz ugla osoba čija se imena uglavnom završavaju slovom “a”?
Čudno. A po oba dela scenarija imaju osnovu za repliku.
Na koncu, ovaj praznik baš nema mnogo smisla bez njih.
Ili sam nešto propustio? Ma da, verovatno sam bio bolestan kad smo to učili…
Моје ћерке читају, ту и тамо. Ал’ слабо пишу, као и другде, углавном због “штогод хоћу да напишем, неко је већ написао”. Можда смо напросто бржи (брзоплетији)?