Pre tačno dva veka rođen je najveći engleski romanopisac i Google je priredio prikladni doodle. Suština pasijansa se pridružuje obeležavanju značajnog jubileja.
Charles John Huffam Dickens je rođen 7. februara 1812. godine u Landportu u Engleskoj. Nije dočekao ni šezdesetu – umro je 1870. godine, pa njegovi hroničari jako vole da kažu da je on sa sobom odneo mnogo dela u grob.
Istina je da je poslednjih godina bio u kreativnoj blokadi: smrt ga je zatekla kako već pet godina davi roman u nastavcima “The Mystery of Edwin Drood” za koji beše dovršio tek šest od dvanaest planiranih poglavlja. Zapravo, u to doba beše to šest objavljenih nastavaka; tada je objavljivanje romana u nastavcima bila uobičajena pojava, a autorima je odgovaralo jer su brže dolazili do živog novca. A živog novca nije nedostajalo Dikensu, jednom kad je počeo da objavljuje. Upravo sam se podsetio na srpskoj verziji članka na Vikipediji, a čuo sam u nekom dokumentarcu o njegovom životu, kako je Dikensovo delo kuriozitet u Engleskoj zato što su njegova dela počela da se štampaju za njegovog života, a toliko su popularna da doštampavanje nije prestalo do dana današnjeg.
Ali Dikensa ne treba meriti na kilo, upozoravaju poznavaoci. Njegovo delo je bogato strukturom i slojevima, pisano vešto i spremno za pitko čitanje, a narativna i ilustrativna nota Dikensovih romana je etalon za klasični roman.
Neću da vas davim pojedinostima: ako vas interesuje više, naći ćete na Vebu toliko materijala da ćete se zbuniti obimom. Iskoristiću priliku da ispovedim kako nisam pročitao nijedan roman Čarlsa Dikensa; bio sam pročitao dva-tri poglavlja “Pikvikovog kluba”, što mi se u to vreme kad sam probao nije dopalo (imao sam 15 godina i čitao sam barem jednu knjigu nedeljno). Klasična dela sam kao klinac apsolvirao u stripovima u “Politikinom zabavniku”, a gledao sam bar nekoliko klasičnih filmova ili TV drama u produkciji BBC – što je bilo i ostalo vrh tog televizijskog žanra. Wikipedia veli da postoji preko 180 raznih adaptacija Dikensovih dela: u prevodu, možda ste omašili baš sve ako ste živeli u nekom katunu celog života.
A mi što nismo živeli u katunu možemo da se prisetimo nekih svetlih momenata u kojima je Dikensovo delo preneto na veliki ekran. Moj lični favorit iz detinjstva je Oliver Reed kao nevaljalac Bill Sikes u filmskoj verziji mjuzikla Oliver! – pogledajte trejler iz filma:
Ali, iznenađenje tek sledi: pogledajte ceo film “Oliver Twist” iz 1933.
A posle, ako vam je do moderne produkcije, tu je negde i verzija Romana Polanskog iz 2005. godine:
Prisetite se danas nekog Dikensovog dela. Vredeće.
$#$
Prikladni dodatak: