Ne, ovo nije reklama za deterdžent…
…već kratki savet za zimske dane. Sigurno ste, bilo da se intenzivno bavite fotografijom, ili da ste samo slikali svoju decu kako se igraju na snegu, ovih dana ispucali barem nekoliko tuceta fotki. Prebacili ste ih na komp, i ustanovili da je sneg na sve do jedne plavkast.
Hm, zašto se to javlja? U senci, kada sneg nije osvetljen sunčevom svetlošću, on reflektuje boju neba (primetićete da se ista stvar dešava na fotkama sa letovanja, u delu slike gde imate pesak u ‘ladovini). Ima li leka? Ima, naravno, evo slike s pomenutim problemom, pre i posle njegovog rešavanja.
Po onoj narodnoj “bolje sprečiti nego lečiti”, treba podesiti balans bele boje pre 
okidanja – trebalo je da i ja to uradim, ali je sunce brzo zalazilo i plašio sam se da ću da izgubim ovu divnu refleksiju, te sam samo uperio i okinuo. Ukoliko niste u pomenutoj frci, u ovom slučaju podesite balans na “senku” (shade), što je na vašem aparatu najčešće predstavljeno ikonicom koju možete videti ovde s desne strane…
…a ukoliko ste na ovaj post naleteli sa zakašnjenjem, nadam se da kao i svako prosečno srpsko domaćinstvo imate Photoshop kod kuće. Jednostavno, otvorite fotku, idite na Image-Adjustments-Hue/Saturation (ili iskoristite prečicu Ctrl-U), prebacite se u padajućem meniju sa “Master” na “Blues”, i igrajte se malo više smanjivanjem vrednosti “Saturation” i malo manje povećanjem vrednosti “Lightness”, dok ne dobijete rezultat koji godi vašem oku. Naravno, morate paziti ukoliko je vaše dete nosilo plavi skafander, ali u ostalim slučajevima rezultati su više nego zadovoljavajući.
Uzgred, pošto je ovo “lite” varijanta za popravljanje – gazda Grbo, imaš li neku težu artiljeriju? 🙂
Jašta da imam.
1.Otvoriš sliku u Photoshopu.
– Image > Adjustment > Threshold>; tamo šetanjem utvrdiš najsvetliju i najtamniju tačku na slici. Upamtiš ta mesta, a onda CANCEL.
– Otvoriš dijalog Curves (Ctrl+M). Uzmeš pipetu za crno i klikneš na najtamnije mesto. Uzmeš pipetu za belo i klikneš na najsvetliju tačku.
– Ta-daaaaa!… Osim kad je najsvetlija boja u zoni na slici koja nema belu, kao ovde. Onda nema pomoći.
i zato:
2. Otvoriš sliku u Lightroomu, uzmeš WB pipetu i klikneš na belo ili sivo.
I to je to (:
Па у Светлособи, капаљку негде на снег да одатле извуче шта је овде бела… а онда мало вратиш горњи клизач улево, да га ипак мало заплави. Јер, тај снег не би био плав на слици да није и иначе плав – осветљен светлом с неба – те да не потремо то плаветнило скроз, изгубиће се тај сутон, него онако, скоро али не до краја.
Hm, koliko ljudi koji se ne bave intenzivno fotografijom ima instaliran Lightroom? 🙂 Ideja je bila da narodu, koji pod obradom fotki podrazumeva prebacivanje s kartice na Facebook, pokažemo kako uz malo muke njihove uspomene mogu izgledati vernije onome što su i videli.
Lightroom nema mnogo ljudi, ali ima ih sve više. Mnogi će, jednom kad ukapiraju, prestati da se pate sa Photoshopom i staviće Lightroom. Istina, jedan program nije drugome zamena, ali u većin islučajeva Lightroom ostane dovoljan, pogotovo ako znaš šta hoćeš i znaš da rukujueš fotoaparatom.
A kad pomenuh rukovanje fotoaparatom, zaboravih nultu tehniku izbegavanja loše boje: Custom WB, merenje belog na snegu, i to na najsvetlijoj raspoloživoj površini. Ili, ako ko ima pomagalice za merenje belog, poput izvesnog mlečnobelog poklopca za objektiv…
Да, то што рече Грба, измери белу и вози. Теоретски, требало би да се нађе нешто светлосиво – професионалци носе сиви картон који одбија 18% светлости (или беше упија?), што му је у ствари три бленде испод белог. Међутим, дигиталци су мало осетљивији на којешта у доњем опсегу светла, па јесте боље нациљати у нешто јако светло – најбоље окречен зид, снег или папир. Може и ту да се погреши, дакако, ништа ту није тако баш бело, мајстори кану мало плаве у фарбу да зид изгледа беље, у детерџент мећу она “азурна зрнца белине”, папир је можда већ мало пожутео… ал’ ће свакако бити ближе стварности него без тога. Најчешће сам мерио белу на асфалту или бетону, та ретко кад лаже (осим ако је асфалт баш црн, што је код нас ретко).
Уместо чувене помагалице може парче најлон кесе из самоуслуге да се метне преко објектива, ал’ то ће да измери просечно светло које пада на објектив, не на призор. Има прилика кад то и не значи много, али, ајде, сликаш из ладовине – у објектив ти упада светло одбијено са целог неба и са призора, а хоћеш да сликаш само призор, који је на сунцу.
Мени најмање лаже да назумирам на нешто референтно бело или светло сиво у самом призору, измерим белу на томе и удри.
Сад на овом наслеђеном канону то нешто и нема везе, сирови формат поприлично не јебе равнотежу беле, него слика шта има, а увек има доста да после у светлој комори извучем. Чак снег под наранџастим светлима може да буде бео. Јез’да онда небо буде мастиљаво, но то и није далеко од стварности.
Види ми последњу туру на панорамију, ту нигде није било баш белог светла, најчешће су старе уличне светиљке, оне зеленкастоникакве, и ове наранџасте. На -12 нешто нисам био расположен да сваки час мерим белу (а и заборавио сам како се то ради на овој машини).