Month: February 2012

Ponekad vidim tu sliku pre nego što sam i pomislio da uzmem fotoaparat u ruke. U tim trenucima mi više nije bitno šta će drugi da vide: važno je da dobijem to što sam zamislio.

Večerašnji rad je puko preslišavanje. Neko će možda čak i natuknuti da je takav pristup prosti alibi. Ali ako je tako, onda je cela jedna klasa umetnika s prve polovine prošlog veka živela neki svoj alibi.

Uglavnom, oprao sam teglu u kojoj držim posebno zamišljenu mešavinu nekih aromatizovanih čajeva; dobro su ambalažirani, pa nema problema da budu na svetlom, to jest u tegli na kuhinjskom pultu (svaka kesica je u crnoj kovertici). Ostavio sam da se tegla dobro osuši na peći, a onda sam krenuo da je punim. Dok je tako tegla stajala na stolu, ugledao sam prizor koji sam morao da uslikam, gotovo odmah znajući šta želim da dobijem, a ovog puta znajući i kako da izvedem. Ama – znam li, upitao sam sebe pošteno. Aj’ da vidim, rekoh sebi.

Da ne kažem baš da je bilo iz cuga: bila je ovo peta od sedam ekspozicija i još pri slikanju sam pretpostavio da je to ta. Do kvadratnog izreza sam došao kasnije – radilo je bolje od horizontalne kompozicije. Boje sam namerno okrenuo u žutu stranu preko promene temperature boja, mada ne previše. Zatamnio sam levo i desno krilo, tek da ništa ne iskoči iz kadra – i to je bilo to. Obrada nije trajala ni dva minuta. Mišn akomplišd.

Ostadoh vam dužan razrešenje priče od pre dva dana: šta bi sa preostale dve knjige; vijanje sa poštarom je dalo poseban začin tome.

Kao što sam vam već ispričao uz fotku dana za 13. februar, u ponedeljak mi je stigla knjiga iz Engleske. A trebalo je da stignu tri (1, 2, 3). Pitao sam se da li će preostale dve stići sutradan i da li će one opet završiti u snegu ili možda čak zakačene u kapiju, na izvol’te svakom prolazniku…

Da, knjige su došle, ali poštar nije imao satisfakciju da pokuša neko oštećivanje: Jasna i Ana su krenule od kuće i na kapiji se srele sa poštarom, koji im je samo šušnuo knjige u ruke i produžio dalje (inače, vide se prvi put, ali kreletu nije smetalo da im da knjige…).

Juče nisam stigao da se pozabavim dokumentovanjem radi kasnijeg prisećanja, pa to činim sa danom zakašnjenja.

Kompozicija je trivijalna, a sadržaj je prosti dokument, pa nemojte misliti da hoću da se kitim tuđim perjem. Dao sam sebi za pravo da to bude tako; šta mislim i kako se odnosim prema žutom pravougaoniku, to valjda zna svako ko pohodi Suštinu pasijansa.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 15. februar 2012”