Nije greška u kucanju. Greška je u konceptu i u arčenju jednog pristojnog orkestra.
Ovo je toliko užasno da je, zapravo, veoma dobro.
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Nije greška u kucanju. Greška je u konceptu i u arčenju jednog pristojnog orkestra.
Ovo je toliko užasno da je, zapravo, veoma dobro.
Triput sam ga čistio, a čistili su i drugi. Sad i zvanično nemam više razloga da uživam u snegu. A Sneška neka pravi ko mora.
Dođe mi da vrištim kad vidim scenu, znam kako se snima, a nemam čime. Zasad mogu samo da improvizujem… Tako bi i večeras kad sam zavirio kroz prozor i video kojim intenzitetom pada sneg oko ulične svetiljke. Pokušao sam to da snimim, unapred znajući da nema ništa od posla onako kako bi trebalo, jer nemam ISO 800 uopšte, a ISO 200 sa kojim sam uslikao ovo što vidite na slici je na granici prihvatljivog. Poigrao sam se nekim novim besplatnim presetima koje sam našao u nekim dubodolinama neta, pa odabrao jedan koji je istakao ono što treba da se vidi i sakrio ono što ne treba. Ispade ovo:
Sneg je uhvaćen, pokret takođe, atmosfera je tačna, a viškovi sa slike lako sklonjeni (osim kablova, ali oni su esencija: kroz taj kabl koji ide preko svetiljke stiže ovaj prilog). Ali, nisam zadovoljan ni koliko crno ispod nokta. Znam kako treba, znam kako može i to sad ne mogu da izvedem. Trebaju mi F/22, ISO 800, duga ekspozicija i blic sa žele-senilom kontrastne boje koji se nalazi na pet metara od fotoaparata. Pa da vidiš fotku. Mišn not akomplišd.
Da vam ispričam o čudnim putevima internetskim, na primeru koji sigurno znate.
Elem, znate već za onu “razbrajalicu” koja vam je do sada stigla e-poštom 20-50 puta u poslednjih deset godina, ako ne i više puta. Po običaju, to krene kad krene i veliki sneg, kao što je baš sad slučaj.
+18°C Na Havajima uzimaju drugi pokrivač.
+10°C U zgradama u Helsinkiju isključuju grejanje.
+2°C Italijanski automobili ne mogu da upale.
0°C Destilovana voda se smrzava.
-1°C Dah se vidi. Rusi jedu sladoled i piju pivo.
-4°C Pas vam se uvaljuje u krevet.
-10°C Francuski automobili ne mogu da upale.
-12°C Političari počinju da pričaju o beskućnicima.
-15°C Američki automobili ne mogu da upale.
-20°C Dah se čuje.
-24°C Japanski automobili ne mogu da upale.
-28°C Pas vam se uvaljuje u pidžamu.
-29°C Nemački automobili ne mogu da upale.
-30°C Ni jedan normalan automobil ne može da upali.
-36°C Ruski automobil ne može da upali.
-39°C Rusi zakopčavaju svu dugmad na košuljama.
-50°C Automobil ti se uvaljuje u krevet.
-60°C Žitelji Helsinkija se smrzavaju. U Moskvi zakopčavaju kapute.
-70°C Smrzavaju se i u paklu. Univerzitet u Kuznjecku organizuje kros-kontri.
-72°C Advokati zavlače ruke u sopstvene džepove.
-120°C Alkohol se smrzava. Rusi zato potpuno u k**cu.
-273,15°C Apsolutna nula. Prekida se kretanje elementarnih čestica. Rus liže smrznutu vodku.
Nije lako objasniti ovaj znak, jer njegovi nosioci tako mnogo nose u sebi, a tako malo objašnjavaju…
DIMENZIJE – bajt/perverzija
OSOBINE – One koji žive u ovom znaku je veoma teško objasniti jer na prvi pogled deluju oprečno. Na primer, to su osobe koje teško kontrolišu svoju impulsivnost, a takve su baš u naletu jake inspiracije kreativnog delanja, po čemu su inače poznate. To su osobe koje će učiniti nešto što vam nije po volji, a ako se pobunite neće vam ništa objašnjavati, nego vas ignorisati; kada na kraju balade shvatite da su bili u pravu, neće prihvatiti vaše izvinjenje jer neće dozvoliti da ih sputavate u mišljenju; dok se vi još uvek bavite tim slučajem, one su odavno već na trećoj ili petoj temi koju, takođe, nećete odmah razumeti. Međutim, pogrešićete ako budete mislili da su ti ljudi avangarda. Ne: neko je pre njih već stvorio koncept; ali to su ljudi koji koncept pretvaraju u delo, ne hajući za posledice. U svetlu takvog ponašanja tipične osobe-stetoskopa, razumljivo je to što jako teško održavaju nivo kontakta sa drugima oko sebe, jer nalaze za shodno da traže od drugih da pariraju u brzini razumevanja stvari i reagovanju na pojave. Jedini problem je sa Levitirajućim nadznakovima: ponekad se opiru svakom napredovanju i ponašaju se kao uvređene veličine koje niko ne razume. Takve brzo pojede zaborav.
Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP: 18. Znakovi – Stetoskop”
Ne znam da li je ikada pre ili posle skupljena jača ekipa za neki soundtrack…
Wima Wendersa sam, kao i većina njih van nemačkog govornog područja, primetio kada je izbacio “Paris, Texas“. Mogu sad da se pravdam kako me je privukla muzika koju je radio Ry Cooder, ali za to sam morao da sačekam još dve godine i sasvim drugi film, “Crossroads“. Kao trinaestogodišnjak, išao sam da gledam PT prvenstveno zbog Nasstasje Kinski… Oooovaj, zbog njenog glumačkog umeća, naravno.
Iako je Wim snimio još četiri filma u međuvremenu, sledeće što sam pogledao bio je “Until the End of the World” iz 1991. Koji me je potpuno oduvao. Svet pred apokalipsom, cura koja se izgubila na putu i sreće tipa koji snima svet oko sebe čudnim uređajem, kojeg pokušavaju da se domognu sve moguće obaveštajne službe. Malo SF, malo road movie, odličan William Hurt i pored njega Sam Neill i Max von Sydow koji su, a šta drugo nego odlični kao i uvek. No, ovo nije priča o filmu – da vam ne kvarim eventualni doživljaj spoilerima, uzmite pa gledajte. Ovo je priča o vanserijskoj muzici…
Zaista ne znam u čemu je fora, ako je fora. Dečko je u stanju da zamisli simfonijski komad i da ga potom sjuri u partituru za par sati. Pogledajte, pa sudite sami.
Dobra vest u svemu ovome je da se mediji nisu previše primili na informaciju o ovom dvanaestogodišnjem monstrumu, pa je bilo nade da će se razviti u nešto bez nužnog pretvaranja njegovog vanrednog talenta u cirkus. I uspelo je. Naime, ovaj snimak je još iz 2004. godine, a vi verovatno niste čuli za dečka. Dakle, Jay Greenberg ima već 20 godina i bavi se komponovanjem. Očigledno, nije pukao u međuvremenu.
Jutarnja igra svetla: dobar način da započne dan…
Prozor u mom predsoblju gleda u pravcu istok-jugoistok. U zimskom periodu, kad je tu blizu mesto izlaska sunca, zalomi se svetlo koje pada pod karakterističnim uglom kroz venecijaner na prozoru. Primetio sam to još odavno, onih godina kad sam u to vreme odlazio na spavanje posle celonoćnog rada. Prethodnog jutra sam ustao na vreme, bilo je sunčano i sve se steklo da se ta senka opet pojavi. Nisam odoleo.
Ama, ništa posebno. Samo sam hteo da sačuvam trenutak, jer život je lep. I to je sve.
Mišn baš me briga. Kao da je to bitno.
Zamislite grafikon sa gomilom ekstremnih vrednosti sa obe strane ose: e, to je grafički prikaz monocikla.
DIMENZIJE – vatra/glugenija
OSOBINE – Ako se za neki znak može reći da skoro svako odskače od arhetipa, onda je to ovaj. Monocikl je znak čudnih ekstrema. Kako je još Kazanova primetio, ona osoba-monocikl koja ni po čemu ne odstupa od proseka jeste atipični predstavnik; takvih je veoma malo. Monocikl je osoba tvrdih uverenja i čvrstih stavova; to je neko ko će upamtiti i svoje i tuđe reči posle dugo vremena, i to sa “magnetofonskom” preciznošću navoda. Studenti u ovom znaku su često izrazito uspešni, jer monocikli imaju natprosečnu moć memorisanja i koherentnog povezivanja velike količine podataka. S druge strane, ako je osoba izrazito neuspešna u nečemu, iskoristiće svoje veštine na drugim poljima (najčešće kombinujući moć verbalnog izražavanja sa darom sugestivnosti) i ovladaće situacijom u kojoj se nalazi.
Odnos dimenzija ovog znaka je vrlo homogen, ali je zato nestabilan kao princip. Ljudi-monocikli, simbolično u odnosu na predmet koji čini njihov znak, samo izgledaju stabilno ukoliko savladaju veštinu potiranja svih mogućih padanja, kojima su inače skloni. Zbog toga je takvim ljudima neophodna neka stalna dinamika da bi dosegli duševni mir (ne brkajte ovo sa Dinamičkim nadznakovima!). To su političari i drugi profesionalni lažovi; to su ekstremni sportisti i harizmatični glumci “Rambo-terminator” provenijencije. To su autori skandaloznih intriga u lokalnim krugovima i nadasve arogantni sagovornici u svim prilikama. Perfektnu veštinu pokazuju glumeći mir čak i kad “kuvaju do prsnuća”. No, valja primetiti da preterana upotreba veštine laganja i verbalne improvizacije vodi takve ljude u vrtlog patološkog laganja i pratećeg kukavičluka, što jednom kad se raskrinka znači gubitak svih društvenih pozicija.
OTPORAN NA… – Legendarna je otpornost osoba u znaku monocikla na umor. To su ljudi koji će, ako treba, raditi 48 sati bez prekida, pritom održavajući neverovatnu koncentraciju i mentalnu stabilnost. Štaviše, ako treba, sami će stati pre nego što puknu, da ne bi naneli štetu sebi, drugima ili poslu koji rade.
NEOTPORAN NA… – Iako po pravilu cenjeni zbog vanredne sposobnosti održavanja koncentracije tokom dugog perioda, osobe-monocikli imaju manir da se bezrazložno zadržavaju u gledanju televizije, ili ako odu na jutjub, provedu dva sata govoreći “da vidim samo još ovo”. Iako po naravi ljubitelji dobrih umetničkih filmova, kao hipnotisani će ostati da gledaju neku baljezgariju sa Stivenom Sigalom u glavnoj ulozi. Posle osećaju tipičnu grižu savesti, ali vreme je izgubljeno.
NAJVEĆA VEROVATNOĆA ZA AKADEMSKI USPEH (uključujući Nobelovu nagradu) – Tetrapiloktomija; statički nadznakovi treba da se bave baznim istraživanjima na planu provetravanja patika skupljih od 65 €.
TIPIČNI predstavnici – Čak Noris, Đakomo Kazanova, Isidora Bjelica i Kes Eliot
ATIPIČNI predstavnici – Miloš Obrenović u projektu inauguracije konaka u svakom gradu ondašnje Srbije, Aleksandar Vučić, Eva Peron i Sonja Savić
BELEŠKE O ZNAKU – Osobina nestalnosti u odnosu na arhetip je dovela do nekih pokušaja da se tipične karakteristike monocikla redefinišu. Osim što to nije imalo osobitog smisla sa stanovišta temeljnih odnosa sa dimenzijama, nije imalo utemeljenje ni u statistici. Ignorisanje jedne osobine, određeno na osnovu odstupanja svake pojedine osobe, dovelo bi statistički model u stanje ravnoteže. Drugi razlog za odustajanje od tih pokušaja je banalan: analiza odstupanja pojedinih osobina je pokazala da je gotovo nemoguće definisati arhetip.
$#$