Month: February 2012

Slučajevi (20): Neuspela predstava

Poštovani Petrakov – Gorbunov trebalo je da vam saop…

– * –

Neuspela predstava

Na scenu izlazi Petrakov – Gorbunov, želeo bi nešto da kaže, ali štuca. Počinje da povraća. Odlazi.

Izlazi Pritikin.

Pritikin: Poštovani Petrakov – Gorbunov trebalo je da vam saop… (Povraća, i odlazi trčeći.)

Izlazi Makarov.

Makarov: Jegor… (Makarov povraća. Odlazi trčeći.)

Izlazi Serpuhov.

Serpuhov: Da ne bi bilo… (Povraća, odlazi trčeći.)

Izlazi Kurova.

Kurova: Ja bih bila… (Povraća, odlazi trčeći.)

Izlazi mala devojčica.

Mala devojčica: Tata me je zamolio da vam prenesem da se pozorište zatvara. Svima nam je muka!

Zavesa.

1934.

Tata me je zamolio da vam prenesem da se pozorište zatvara. Svima nam je muka!

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Pulsari

Godišnjica koju mi, zaluđenici za astronomiju, zbog prirode datuma retko slavimo – na današnji dan, 1968. godine, objavljeno je otkriće pulsara.

Prvi pulsar, sada poznat pod nazivom CP 1919, otkriven je tokom jula prethodne godine na Pulsarkembridžkom univerzitetu od strane Jocelyn Bell Burnell. Jocelyn je radio teleskopom proučavala kvazare, koji su takođe bili nedavno otkriveni, i primetila nebesko telo koje šalje jake radio impulse svake 1,33 sekunde. U prvi mah se mislilo da su pomenuti signali veštačkog porekla te dokaz vanzemaljske inteligencije, tako da je prvi pulsar nazvan LGM-1 (od “little green man”, tj. mali zeleni ljudi).

Otkriće je podelila sa svojim supervizorom, Antonyjem Hewishom, i time dolazimo do jedne od najvećih naučnih nepravdi dvadesetog veka – Hewish je zajedno sa Martinom Ryleom primio Nobelovu nagradu za fiziku 1974. godine, iako je kompletnoj naučnoj javnosti bilo jasno da zasluge za otkriće pulsara pripadaju Burnellovoj.

Nastavite sa čitanjem… “Pulsari”

Pjesma No. 3

Tekst koji sledi govori o nečemu što volim. Zato ga pišem najintimnije što mogu. A vi shvatite ili ne, naklon dajte ili nogu. Kako god, no hard feelings, molim.

Dvadeset debelih godina dešava nam se demontiranje životnog modela koji smo živeli prethodnih pedeset. Voleli mi to sebi da priznamo ili ne, dobre strane tog modela su bile pre svega kulturološke. Operske dive Narodnog pozorišta u Beogradu imale su obavezu svratiti par puta mesečno u Radio Beograd, i tamo snimiti kakvu lepu narodnu pesmu. Televizija Beograd je imala dečiju redakciju koja je imala sopstvenu produkciju. Molim da notiramo: odličnu produkciju. Čak ni najniži, ameboidni, oblik televizijske zabave, takozvani kvizovi, nisu za svoj centar imali gledaoca, već znanje. Dok padam u nesvest pred likom i delom Lazara Stojanovića & Co., poslednjim trzajem svesti primećujem kako današnje prikazivanje tada zabranjenih filmova jasno govori o tome da su cenzori nekada jako dobro umeli da prepoznaju đubre.

I toliko o tome. Nego:

Nastavite sa čitanjem… “Pjesma No. 3”

Utovar dvadesetdevetim februarom

Što je red, red je. Uvodim pravilo vanrednog utovara svakog 29. februara. Čisto da bismo lakše disali.

Ovaj datim se ne javlja dovoljno često, pa nam ostaje da uživamo u njemu u potpunosti kako bismo mogli da se hranimo sećanjem dok se datum ponovo ne desi.

Da sam se rodio na ovaj dan, sad bi mi bio otprilike dvanaesti rođendan.

Koliko dvadesetdevetih februara ste dosad doživeli? Meni je ovo dvanaesti. Još jednom ovako, pa meni dosta.

– * –

Nego, moj novi kralj, car, bog i diktator: Sasha Baron Cohen. Gledajte šta je uradio nakon što su mu zapretili da ne može da ide holivudskim crvenom tepihom kako on hoće.

Kakav majstor!

Nastavite sa čitanjem… “Utovar dvadesetdevetim februarom”

Duvaj vetre

“…Ako se teturaš po pokretnoj traci,
onda šlajfuješ čitavog dana…”
– Tom Waits

Ovog dana koji nam je svake četvrte godine dat, ne bi trebalo da šlajfujemo. Bolje da napravimo promaju i neka bude oduvano što oduvano može biti.


* * *

da l' će stati na ekran

Google u slavu Đoakina Rosinija

Danas je 220 godina od rođenja jednog od najpopularnijih kompozotora u istoriji opere. Google je u to ime okačio simpatičan doodle, a Suština pasijansa se već dve nedelje pripremala da započne današnju kanonadu nekom dobrom Rosinijevom arijom.

Google obeležava Rosinijev rođendan. Kliknite slobodno.

Gioachino Antonio Rossini (1792 – 1868) je plodni itlaijanski kompozitor koji je za sobom ostavio 39 opera i brdo kamerne i sakralne muzike. Ovaj veliki autor je danas posebno upamćen po fenomenalno uspešnim operama “Seviljski berberin” i “Viljem Tel“. Šta da vam kažem, Rosinija pušta čak i Radio Paradise, pogotovo legendarnu uvertiru. Hajde da je čujemo u celosti, jer to je remek-delo koje zaslužuje tako i nikako drugačije.

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Đoakina Rosinija”

Umetnost na velikom obruču

Danas je dvadesetdeveti februar. Danas će Suština pasijansa pokušati da izvede jedan eksperiment. Budite uz nas tokom celog dana, a mi vam obećavamo priloge svakog sata.

Dan počinjemo sa video zapisom, kao i uvek. Ovako nešto ne možete da vidite često.

Preporučujem gledanje u visokoj rezoluciji i u režimu punog ekrana.

Zapanjujuće. Ježio sam se u talasima.