Month: February 2012

Šta je to ACTA i zašto je to loša stvar

Suština pasijansa se pridružuje protestu protiv stvaranja globalne internet inkvizicije.

Anti-Counterfeiting Trade Agreement (ACTA) naoko predstavlja samo još jedan multinacionalni dogovor nalik svim onim silnim trgovinskim sporazumima. Štite se prava, robne marke, sprečavaju se falsifikati i poštuju autori.

Sve je to lepo i krasno, ali to nije tako. To je priča za vjeverice.

Nema šta mnogo da se priča. Ključne stvari ćete saznati gledajući ovaj, sada prevedeni, video materijal.

Suštinski momenat je onaj na 4:30 gde se kaže:

Od celog sporazuma korist ima samo mali deo industrije, takozvana “medijska mafija”, kompanije koje se bave medijskim izdavaštvom kao što su RIAA i MPAA, koje već duže vreme pokušavaju da reše “problem interneta” koji preti njihovom zastarelom poslovnom modelu.

Nastavite sa čitanjem… “Šta je to ACTA i zašto je to loša stvar”

Slučajevi (14): Mladić koji je začudio čuvara

Čuvar pogleda mladića, zaškilji na jedno oko, pa na drugo, zatim počeša bradicu…

– * –

Mladić koji je začudio čuvara

– Vidi ti nju! – reče čuvar, gledajući u muvu. – A ako je namažem lepilom, sigurno će da crkne. Eto ti cele priče! Od običnog lepila!

– Hej ti, strašilo! – viknu čuvara mladić u žutim rukavicama.

Čuvar odmah shvati da se to obraćaju njemu, ali nastavi da gleda muvu.

– Čuješ li ti šta ti govorim? – povika opet mladić. – Skote!

Čuvar je prstom zgnječio muvu i, ne okrećući glavu prema mladiću, reče:

– A šta se ti, bestidniče, dereš? I ovako te čujem. Ne treba da se dereš!

Mladić rukavicama očisti svoje pantalone i delikatnim glasom upita:

– Recite mi, dedice, kako da odavde dođem na nebo?

Čuvar odmah shvati da se to obraćaju njemu, ali nastavi da gleda muvu.

Čuvar pogleda mladića, zaškilji na jedno oko, pa na drugo, zatim počeša bradicu, još jedanput pogleda mladića i reče:

– De, nema šta da se ovde zadržavate, prođite.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (14): Mladić koji je začudio čuvara”

R.I.P. Billy Strange

Juče je preminuo muzičar čije ime ne zna puno ljubitelja muzike. Svejedno, ostavio je traga kao autor i gitarista i zaslužio je da makar klimnemo glavom u njegovu slavu.

William E. “Billy” Strange je rođen 1930. godine. Muzikom se bavio multidisciplinarno: kao autor, aranžer i rearanžer, gitarista, pevač i producent. Ne može mu se osporiti da je imao čudne i avangardne ideje. Sledeća numera je njegovo autorsko delo: molim vas da imate na umu da je to napravljeno i snimljeno 1968. godine, kada su mogućnosti u studiju bile neuporedivo manje nego danas.

Mada, kada je The King pevao, nikakav dodatni kvalitet zvuka nije mogao da doprinese dobroj prodaji – da se samo nakašljao u mikrofon, to bi bio hit tih godina.

Nastavite sa čitanjem… “R.I.P. Billy Strange”

Naopaki pogled na stvar

Prosti eksperiment: ako naopake stvari prikažeš naopako, hoće li one naprasno postati ispravne? Da li minus i minus daju plus?

Uzgredni predlog: utišajte ton; falš izvedba jazz klasika bi mogla i vas da iznervira, kao što je mene.

Bez obzira na banalnost sadržaja većine kadrova, ima nekog šmeka u ovom video-zahvatu. Na mahove, to jest.

Fotografija dana, 22. februar 2012

Dva motiva stopljena u jedan rezultat: eto meni zabave za nekoliko dana…

I kao što juče pomenuh, monohromatska fotografija je tema koja me toliko intrigira da se neću baš tako lako smiriti. Na monohromatskom filmu i fotografiji sam odrastao, a mogao bih da se vratim toj temi baš onako kako sam i počeo – istražujući oblike i kompozicije.

U međuvremenu, Pura Moca je okačio na fejZbuk jednu svoju fotku, monohromatski makro jedne pohabane kockice za igru. Ne budi lenj, odlučim da zdipim motiv i da se poigram malo na tu temu.

Sesija je potrajala, a posle dvadesetak ekspozicija sam shvatio da bi noćas trebalo i malo spavati, jer sutra je radni dan… I ako, malo po malo, dođoh do ove scene:

Fotografija dana za 22. februar 2012.

Ova kocka nije arčena kao Pura Mocina, ali joj ima oho-ho godina (cela garnitura za jamb je tu, u korpici na mom stolu). Gradaciju pozadine sam izveo usmerenim osvetljavanjem kroz žuti papir, a prednje svetlo sam dobio ručnom baterijskom lampom.

Primetićete da je donja desna zona strane od petice mutna. To nisam primetio na vreme tokom slikanja, a fotku nisam hteo da odbacim. Elem, primakao sam objektiv preblizu kocki, pa je ograničena dubinska oštrina ispala baš ograničena; zona fokusa je bila na suprotnoj zoni te strane kocke. To bi moglo da se reši blagim udaljavanjem i zumiranjem, nego moj G6 ima feler pri zumiranju, pa to nisam učinio. Fotka ostaje meni kao upozorenje, a vama kao škola da pazite na odstojanja kada pravite makroe i na zone koje moraju da ostanu u potpunom fokusu, kao što je to ovde morala da ostane cela stranica od petice.

Kako god, atmosfera na fotki mi je po volji. Mišn akomplišd. Hot smile

Kako li se prave eroplani?

Tko leti – vrijedi!

Laza je obožavao papirne avione koje bi pravio Munja. Vrlo dobro su znali ko je od njih dvojce stariji, a ko pravi bolje papirne avione. Jednokrilci, slajderi, kondori,… Munji je jedno vreme imponovalo da ga brat posmatra kao aeroinženjera-idola ili makar kao idola, ali je to ubrzo počelo da ga smara. Munja je hteo mnogo više. Munja je hteo da bude kreator aviona. Ali pre toga…

Nastavite sa čitanjem… “Kako li se prave eroplani?”

Google u slavu H.R. Herca

Danas je 155 godina od rođenja znamenitog nemačkog fizičara i Google je u to ime objavio prikladni animirani gif koji služi kao doodle.

Google u slavu H.R. Herca

Heinrich Rudolf Hertz (1857 - 1894)Heinrich Rudolf Hertz je rođen 22. februara 1857. u Hamburgu. Živeo je kratko, nepunih 37 godina (umro je 1. januara 1894), ali je ušao u panteon besmrtnika nauke kao onaj koji je eksperimentalno dokazao postojanje elektromagnetnih talasa. Učinio je to tako što je konstruisao uređaje koji odašiljaju, odnosno primaju te talase radio-zračenja.

Imao je Herc još zasluga u eksperimentalnoj fizici. Nema smisla da ih prepričavam: naći ćete sve diljem Veba. Samo kliknite gore na priloženi doodle.

Ako vam nije već jasno koliki prostor pragmatičnog delovanja je otvoren radom Hajnriha Herca, ja to svakako neću moći da vam objasnim na ovom mestu (ili na bilo kom drugom – nije to moj posao). Tek, ostaje zabeleženo da je prezime ovog naučnika koincidentno bilo jednako kao i jedinica za frekv… A? Šta?… Uh… Tek, ostaje za istoriju: jedinica za oscilaciju (frekvenciju) dobila je ime Herc (Hz) po ovom vizionaru.

Slučajevi (13): Matematičar i Andrej Semjonovič

Dosadilo mi je da se sa tobom prepirem!

– * –

Matematičar i Andrej Semjonovič

Ma iako si matematičar, časna reč, ti si glup.

Matematičar (izvadivši iz glave kuglu):

Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.

Andrej Semjonovič:

Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.

Matematičar:

Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!

Andrej Semjonovič:

Pa i ne moraš da je staviš.
Pa i ne moraš da je staviš.
Pa i ne moraš da je staviš.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (13): Matematičar i Andrej Semjonovič”