U ovoj borbi, koja će se ovog časa odigrati, život će znati da nađe način da pobedi…
– * –
Škrinja
Čovek tankog vrata uđe u škrinju, zatvori za sobom poklopac i poče da se guši.
– Eto – kaže, gušeći se, čovek tankog vrata – gušim se u škrinji zato što mi je tanak vrat. Poklopac od škrinje je zatvoren i ne propušta vazduh. Ja ću se gušiti, ali poklopac od škrinje, svejedno, neću otvoriti. Postepeno ću umirati. Videću borbu života i smrti. Doći će do neprirodne borbe, s jednakim šansama, zato što je prirodno da pobeđuje smrt, a život će se, osuđen na smrt, samo besplodno boriti s neprijateljem, do poslednjeg trenutka, ne gubeći uzaludnu nadu. U ovoj borbi, koja će se ovog časa odigrati, život će znati da nađe način da pobedi: radi toga, potrebno je da život primora moje ruke da otvore poklopac od škrinje. Pa da vidimo: ko će koga? Jedino što se, eto, užasno oseća na naftalin. Ako pobedi život, stvari ću u škrinji zasuti krdžom… Eto, počelo je: ne mogu više da dišem. Nastradaću, to je jasno! Nema mi više spasa. I ničeg uzvišenog nema u mojoj glavi. Gušim se!…
Au! Šta je sad ovo? Maločas se nešto dogodilo, ali ne mogu da razumem, zapravo šta. Nešto sam video ili sam nešto čuo!
Au! Opet se nešto dogodilo! Bože moj! Nemam više vazduha. Čini mi se da umirem…
A šta je sad pa ovo? Zašto pevam? Izgleda da me boli vrat… Ali, gde je škrinja? Zašto vidim sve što se nalazi u mojoj sobi? Izgleda kao da ležim na podu? A gde je, pak, škrinja?
Čovek tankog vrata ustade sa poda i pogleda oko sebe. Škrinje nigde nije bilo. Na stolicama i na krevetu ležale su stvari izvađene iz škrinje, ali škrinje nigde nije bilo.
Čovek tankog vrata reče:
– Dakle, život je pobedio smrt na meni nepoznati način.
30. januar 1937.
– * –
(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)