Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Pomenuh danas film Moulin Rouge. U tom filmu ima raznih čuda. Jedna od scena je čista antologija. Tango kao borba, kao paroksizam strasti, kao lom u duši koji se pretvara u muziku, kao bol koji se pretače u strastvenu kretnju.
The love is for the highest bidder…
Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
Opet gomila raznih rođendana i godišnjica na današnji dan. Zaista bi bio red da ih pomenem, kad sam već saznao za njih zahvaljujući nekim dobrim ljudima.
Da počnem time što juče nisam stigao da pomenem rođendan Erica Claptona: 30. marta je napunio 67. Nikad nije kasno da mu čestitamo, zar ne?
A današnji dan, pun kao oko.
– * –
Na današnji dan 1949. godine, kompanija RCA Victor je promovisala gramofonsku ploču od sedam inča koja se okreće 45 puta u minutu. Možda vam to danas liči na trivijalan podatak, ali revolucija koju je taj format izazvao je bila od presudne važnosti za ono što je uskoro došlo… Ne manje nego radiju, rock’n’roll za svoju popularnost duguje singl ploči i džuboksu, spravi koju je imao svaki lokal u Americi koji je držao do sebe.
Nastavite sa čitanjem… “31. mart: razne godišnjice u rock’n’rollu”
Ovo je psiho test. Ako izdržite do kraja sa nepromenjenim raspoloženjem, vaši živci su neoštećeni, jaki kao sajle i spremni na svako iskušenje.
Zapravo, fascinantan je entuzijazam tog lika. Čini mi se da on to ozbiljno misli.
Uprkos svemu ću ustati. Uzeću moju olovku koju ostavih u mom velikom obeshrabrenju, nastaviću sa mojim crtežom.
-Vincent van Gogh (30. mart 1853 – 29. jul 1890)
Na današnji dan, pre 159 godina, rođen je najpopularniji, najskuplji, najžaljeniji, najvoljeniji i još mnogo naj, slikar postimpresionizma. Priznajem da nisam među onima kojima je Van Gogovo slikarstvo najbolje na svetu. Ne mogu da kažem čak ni da ga volim, ali poštujem svakako, i kao istoričar umetnosti nalazim izvesno uzbuđenje u nekim njegovim slikama.
Značaj Van Goga na potonje slikarstvo nije sporan i mora se priznati da je neobičnom igrom života svet ostao uskraćen za plemenitog božjeg čoveka, ali je dobio slikara čiji radovi dostižu astronomske sume. Kao što je red na Suštini pasijansa, obeležićemo datum njegovog rođenja, ovog puta crtežima.
Pazi: ne da je dovoljno dobro, nego je perfektno. Samo što se pesma tako zove. Tako se danas svira blues kada je izraz; sve ostalo je folklor.
Dragi moji, veliki majstor u pratnji sjajne ekipe: Tom Petty & The Heartbreakers. I to uživo. Ovaj snimak nije savršen, ali ko te pita za junačko zdravlje.
A ako vam je baš do dobrog zvuka, može i to, onako radijski.
Eto. A sad ponovo. I glasnije. Nemojte da vas opominjem kako se sluša muzika; ozbiljan čovek to mora da zna i sam.
(tnx Jasna 
)
Tišina! Reč da nisam čuo!
Pazi sad! Tri, četr:
A?
(OK, sad voljno)
Redovni posetioci Suštine pasijansa znaju da rado pominjemo flash mob projekte. Da vas posetim: to su dobro izrežirani performansi upriličeni u nekim javnim prostorima tako da izgledaju kao da su se desili spontano.
Ovaj fantastični performans se dešava 2. maja 2011. godine, a vinovnici su članovi Filharmonije Kopenhagena (Sjællands Symfoniorkester) koji donose trenutak neizrecive lepote u hol centralne železničke stanice u Kopenhagenu, svirajući skraćenu izvedbu Ravelovog Bolera, teme na koju niko ne može da ostane imun i koja zavređuje da bude muzika dana.
Za mene, ovo je trenutak apsolutnog trijumfa muzike.
I trenutak bolne tuge. Zamisli život u kome je svet oko tebe toliko uređen da može da se nadgrađuje ovakvim pojavama. Lepota života na autobuskim i železničkim stanicama u većim gradovim Srbije se sastoji u tome da niko nije uspeo da te odžepari dok si žurio da pobegneš iz smrada u koji je to mesto zavijeno.
Ali ne sa uličarkom? Ili možda…
Kratko je vreme za pauzu, pa žurim da nešto ubacim u kljun i završim neke privatne poslove. Al’ zastanem i oslušnem (čuje se iz neke “butige”). Skoro da sam zaboravio koliko je dobra ova pesma…
Al’, evo, trenutno mi druga pesma u glavi. Čudno je to…