Day: March 10, 2012

R.I.P. Moebius

Danas je svet stripa izgubio jednog od najvećih autora koji su ikad vladali tim medijem.

Jean Henri Gaston Giraud, rođen 8. maja 1938, bio je velemajstor stripa koji je posebno obeležio šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka. Svetu je bio poznatiji pod pseudonimom Moebius, kojim je potpisao većinu tabli svojih stripova; drugi, manje korišćen pseudonim beše Gir.

Blueberry, najpoznatiji junak Moebiusovih stripova

Među brojnim autorskim delima u svetu stripa, najpoznatiji je Blueberry, strip smešten u arhetipski prostor američkog starog Zapada. Ali, ako smem da biram, više su mi po volji dela potpune imaginacije – ono što je Moebius ostavio u žanru fantastike i naučne fantastike. Recimo, Arzach, junak mitskog arhetipa, smešten u neki čudni svet.

Nastavite sa čitanjem… “R.I.P. Moebius”

Srećan rođendan!

Kažu da je juče umro, ali da se već danas oseća bolje.

Čovek koji jedini može da lobuje u stonom tenisu, jedini koji je u stanju da viljuškom izbaci svu vodu iz olimpijskog bazena (i to dok pada kiša), jedini koji nije morao da prevari smrt, jer ju je pobedio u fer utakmici, jedini koji kiklopa može da udari “među oči”, jedini koji može vodu da popije “na eks” direktno iz česme, jedini koji “pire za minut” može da spremi za pola minuta, jedini koji spava sa jastukom ispod pištolja, jedini može da kine 

otvorenih očiju, jedini kojem se šalterske službenice ljubazno smeše, jedini koji se ne izuva u gostima, jedini koji pre skoka može da kaže “hop”, jedini koji može da napravi distorziju na akustari, jedini koji je uspeo da se napije prilikom rođenja svoga oca, jedini… Rođen je pre tačno 72 godine. Na žalost, nemam hrabrosti da napišem njegovo ime. Čak i slavni Brus Li je stvarno umro misterioznom smrću nakon što ga je na filmu pretukao. Pa čak ni Google ne (želi da) zna gde se nalazi slavljenik. I što sad ja da izazivam sudbinu pominjući njegovo ime…

Jen je pao

Njegov odnos sa dolarom, evrom ili bilo kojom drugom monetarnom valutom, bio je… ambivalentan.

– Pogledao sam Vaš si-vi i Vaše radove, što je mnogo bitnije.

– Da, pa…

– Tako da ste ušli u uži krug, pa sam Vas pozvao da porazgovaramo. Gledam ove Vaše fotografije, i ne samo Vaše, pa posmatram, okrećem, ima tu interesantnih radova, mada, moram da priznam, neke ove Vaše fotografije ne razumem.

– Pa,…

– Doduše mnoge fotografije ovde ja ne razumem. Ne samo Vaše da se odmah razumemo. Mislim, šta ja znam. Ja sam ovde kao neki vražiji šef razvoja i investicija. Mannh, čovek za sve u stvari u ovoj glupavoj firmi. I onda me postavili za predsednika komisije za ovaj konkurs. Hmmm… Očigledno jednočlane komisije. Ti se u to razumeš, rekli mi, ti to znaš. Pa znam ja i da jedem i pijem na tim vašim poslovnim ručkovima, pa me ne zovete na njih. Znam gde je najbolje crveno vino, i gde još uvek prave bozu, pravu bozu, i gde ima kotlić gulaša od kojeg se prolupa i kako ja sad da znam da li je neka Vaša fotografija bolje od neke druge. Bilo Vaše bilo nekog drugog.

– Ali… Kako onda…

Nastavite sa čitanjem… “Jen je pao”

Slučajevi (30): Pakin i Rakukin

Rakukin mljacne usnama i, s gnevom se okrenuvši na svojoj pokretnoj fotelji, poče da gleda na drugu stranu. Pakin zabubnja prstima po kolenu.

– * –

Pakin i Rakukin

– Hej ti, nemoj toliko da frkćeš! – reče Pakin Rakukinu.

Rakukin nabora nos i neprijateljski pogleda Pakina.

– Šta gledaš? Nisi me prepoznao? – upita Pakin.

Rakukin mljacne usnama i, s gnevom se okrenuvši na svojoj pokretnoj fotelji, poče da gleda na drugu stranu. Pakin zabubnja prstima po kolenu i reče:

– Gle budale! Bilo bi dobro lupiti ga motkom po potiljku.

Rakukin ustade i pođe iz sobe, ali Pakin brzo skoči, sustiže Rakukina i reče:

– Stani! Kud si pojurio? Bolje sedi, a ja ću ti nešto pokazati.

Rakukin zastade i podozrivo pogleda Pakina.

Stani! Kud si pojurio? Bolje sedi, a ja ću ti nešto pokazati.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (30): Pakin i Rakukin”

Sveži gvakamoli

Gvakamoli, pitate? Sos od avokada. Izvesno iz Meksika ili nekog sličnog podneblja.

Ideja možda i nije potpuno originalna, ali izvedba svakako jeste.

Fascinantno… Jedino što nije toliko fascinantno: zaista ima mnogo ljudi koji redovno konzumiraju takve obroke.

Fotografija dana, 9. mart 2012

Kako se samo jedna prilika pretvori u drugu…

Ovo je ispalo skoro na mufte, a zapravo zaista nisam imao neku bogzna koliku inspiraciju. Setio sam se starog pravila “ako ne znaš šta ćeš, uzmi aparat u ruke, uključi ga i hodaj” koje je uspevalo već u nekoliko navrata. U jednom času, uočio sam fleku na objektivu koju sam napravio kad sam ga slučajno dotakao prstom. Vraćajući se da uzmem krpicu, ugledam u predsoblju ono malo stono ogledalo koje žene koriste za šminkanje, pa mi nešto pade na pamet…

Fotografija dana za 9. mart 2012.

I tako to: fleka je baš taj plavi obris na levoj strani.

No mišn, pa mišn not akomplišd. Who me? Ali ostaje beleška da ponovim nešto slično kada budem imao pravi fotoaparat. A ako sve bude po planu, neće proći previše do tada.