Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ponekad valja spustiti loptu.
Ovo nije takav dan. Danas se, prosto, dešava sinhronicitet ćutanja. To nekako liči na situaciju u kojoj je neko zaključao vozilo, pa izgubio ključ, ali to nije tako ovog puta.
Biće galame sutra. I od sutra.
Uživajte u toploj večeri. Uzmite voljenu osobu za ruku, pa se prošetajte sat vremena okolinom. Bolje je tako nego da sedite za računarom. E, ja ću baš tako, i to iz ovih stopa.
Samo Čak Noris može da kija otvorenih očiju. Ali su zaboravili da kažu da on usput iskijava penicilin i tako leči ljude oko sebe. A mi ostali?… Mi ovako:
Sad će da krene poslednji talas prehlade. Za mnoge, taj je najgori mogući. Kljukajte se vitaminima, sad je bitnije nego što je bilo tokom zime. I, ako već kijate: stavite maramicu na usta; ili barem stavite ruku, pa odmah idite i operite ruke sapunom; okrenite se od ljudi; zaboga, preduzmite nešto da ne širite klice oko sebe.
I – nazdravlje!
Zašto se do sada nisam latio tih pozadina? Davno beše da sam kupio te hamere… Broj kombinacija dve boje je dvadeset.
Odavno imam nekakve papire formata A4 u boji, znate već, koristim ih često za pozadine i podloge pri fotografisanju u kući. Odavno imam jedan crni hamer (A0), a kupio sam još nekoliko komada u raznim bojama. Pa ako već nemam studio, mogu valjda da se igram studija… Ali ostaje misterija zašto nisam malo ozbiljnije isprobao sve to, bilo je prilike.
Kako god, onaj origami juče me je najarcao na eksperiment sa jednobojnim zonama i morao sam opet da pokušam nešto. Napravio sam dva eksperimenta u jednoj postavci… Jedan je prošao, drugi baš i nije; zamisao da napravim foto-parafrazu na dramu “Siroti mali hrčki” je još uvek nezrela, tako da ću kombinovanje zelenih jabuka, mesinganog zeca i pinhole cvikera na pastelnoj pozadini ostaviti za neki drugi put…
Nego, jabuke… Obožavam granny smith, pa to ti je.
Školski kontrast, što bi rekli. Mišn akomplišd. 