Day: March 17, 2012

Ne propušta priliku

Citat dana dolazi od onog ko je toliko slušao Toma Waitsa da mu ni četrdeset bootlega ne bi teško palo neće teško pasti; od onog koji je doživeo da životni san pretvori u javu, sve u žutom okviru; od vrednog đaka koji svoje štreberske ocene objavljuje sa velikim stilom i osmehom koji osvetljava prostore; od pritajenog umetnika čiji talenat za multimedijalnost će kad-tad izaći na površinu; od momka u duši, inače prvog autora Suštine pasijansa koji je saznao u čemu je razlika između gole belkinje i gole crnkinje.

 

Grba ima taj napadački instikt°,
ne propušta nijedan volej, pa makar to bio autogol!
Igor Rill

 

Momci u duši, inače sve autori Suštine pasijansa. Photo by Teodora Aleksić

Trebalo je primetiti i uhvatiti trenutak i uživati u njemu. Sve to je bilo moguće zahvaljujući perfektnom danu kakav je opevao Lou Reed i perfektnom društvu kakvo ne postoji u drugom kontekstu.

Nastavite sa čitanjem… “Ne propušta priliku”

Jan je prihvaćen

Dušku Radoviću nije dovoljno reći Hvala, ali se samo toliko može.

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink čita novine. Pogled mu pada na oglas za posao. Oglas, veoma neobičan, čita Jan Vennegoor of Hesselink više puta, i ne veruje svojim očima:

Poziv

Poštovana deco!
Ova divni, ovaj strašni brod zove se
SANGLBANGLTINGLTANGLROD!
Kapetan mu je
Hristiforijusa Kolumbusa unuk
ili neki malo dalji rod.

Ministarstvo mornarice naredilo je:
Za mornara na taj divan brod mogu da prime
samo onog ko mu brzo izgovori ime.

I onda taj može da se penje na katarku,
Da plovi smelo za Afriku žarku:
može da puši lulu koliko hoće,
da jede banane i drugo havajsko voće
i da se pravi  važan kao neki kapetan Kuk!

Nastavite sa čitanjem… “Jan je prihvaćen”

Jen je skočio

Nije dobro kad se mladom čoveku ispuni životni san. Onda nema motiva da kvalitetno “potroši” ostatak života…

Za potrebe ove priče Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson je morao da ostane kući i smišlja kako da provede ostatak života. Ili bar ostatak dana, za početak. Gledanje televizije nije dolazilo u obzir. Em ništa pametno ne bi našao na programima, em nema televizor. Sa radijom je malo bolja situacija, jer ima radio-prijemnik; ali nema struju. Razmišljao je da posle toliko vremena najzad malo surfuje Internetom, ionako to redovno plaća, al’ onda se setio da nema računar; a ionako nema struje. A da ipak, pomisli Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson, pročita neku knjigu. Odavno mu niko nijednu nije preporučio, a dovoljno je izgradio ukus da ne može da čita baš svaku koja mu padne šaka. Nije voleo one u kojima ima ubistava, one sa patetičnim ljubavima ili hepiendom, one pune loših političkih trilera,… Evo, mogao bi da počne da čita ovu sa žutim koricama. Dan je tek počeo i za vreme dnevnog svetla bi mogao skoro celu da je pročita (nije voleo čitanje uz lampu). Zavalio se u dvosed i otvorio je knjigu. Već na prvoj strani je ugledao dlaku. Na trenutak se zapitao čija bi mogla biti, a onda je zatvorio knjigu i odbacio je od sebe. Kao da je samo to i čekala, doletela je misao sklopljena u četiri reči – simpozijum čitalaca između redova! Knjiga sa žutim koricama je ostala na dvosedu.

adenin, citozin, guanin, timin

Jin je srećan

Don’t you know there ain’t no devil, there’s just god when he’s drunk.
-Tom Waits

Dva kruga i još malo perja, biće sova, a možda i eja.Za potrebe ove priče Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets razmišlja. Želi da bude pravičan i mudar. Ne mora baš kao Solomon, ali možda kao sova; to je već prihvatljivo. Na dobrom je putu, noću ne spava, a ne spava ni danju. Pokušava da uhvati misli koje su stare kao vetar.

Pred Jinom je put. Na simpozijum čitalaca između redova, a Jin nikada nije bio na takvom putu iako je obišao i boravio na mnogim putevima. I uvek se vraćao kući, koja je u raznim vremenima bila na različitim mestima. Jin je u intermecu:

A onda je Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets shvatio – pronaći će svoje srodnike, između redova ili na nekom drugom mestu, svejedno je. Znao je šta može da se desi i pošao srećan i mudar da savlada još jedan put.


Jon ima tremu

Započinjao je tri-četiri puta, jako mu se piškilo i ovoliko je falilo da dođe do nepojmljive katastrofe koja bi ga obeležila za ceo život – ili barem do kraja boravka u tom vrtiću, još godinu i po dana.

Jon Vegge Knoor from Hasselblad nije mogao da veruje svojim ušima.

– Ponovite to što ste upravo rekli, molim vas.

Đurađ Talašević, koordinator programa za zaštitu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala, napravio je grimasu zadovoljstva. Otprilike kao debeli mačak koji je olizao šlag sa torte, pa ga gazdarica uhvatila na delu, a on zna da će mu ona oprostiti čim on kaže “Prrrr!”.

Naše ekipe za analizu obaveštajnih podataka su nepobitno utvrdile da vaše redovno kretanje zapravo predstavlja savršenu mimikriju! Vi zapravo doprinosite svom skrivanju!

– Uredili smo da dobijete pozivnicu na simpozijum čitalaca između redova, koji se održava ove subote, tačnije sutra, u 1200 sati po griniču, u 1300 sati po lokalnom vremenu, u krčmi „Kod vesele grudvice“, u kanjonu između dva balona, na Planini Zvezdočataca – ponovi Talašević radosno.

– A prikrivanje zaštićenih svedoka i tako to? Ona vaša histerija od pre desetak dana kad sam otišao u Makiš da fotografišem? Šta ćemo s tim?

Kad se krećete po mestima zanimljivim za fotografe, po knjižarama, pozorištima, simpozijumima, po onim vašim galerijama, muzejima, božemeprosti gde to sve idete, vi činite tako dobru i tako prirodnu masku da mi ne možemo da za vas nađemo bolju!– Ma ne, dragi Jone Vegge Knoore from Hasselblade! Ne! To je stvar prošlosti! Naše ekipe za analizu obaveštajnih podataka su nepobitno utvrdile da to vaše redovno kretanje predstavlja savršenu mimikriju! Vi zapravo doprinosite svom skrivanju svojim kretanjem! Nešto kao vaše ime, koje niko ko nije završio specijalnu obuku program za zaštitu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala ne može da upamti. E, pa tako isto: kad se krećete po mestima zanimljivim za fotografisanje, po knjižarama, pozorištima, simpozijumima, po onim vašim galerijama, muzejima, božemeprosti gde to sve idete, vi činite tako dobru i tako prirodnu masku da ni mi, koji smo specijalisti za te stvari, ne možemo da za vas nađemo bolju! I zato smo vam uredili pozivnicu za simpozijum… Naravno, troškove ćete sami snositi…

– Znao sam da ima neki zajeb.

– Pa dobro, za ekspoze ćete se snaći već nekako…

– Šta, ne razumem… Kakav ekspoze? Šta bulaznite, čoveče božiji?

Nastavite sa čitanjem… “Jon ima tremu”

Provokator

Jeste li čuli za Minuscule? Reč je o sjajnoj animiranoj seriji moderno sklopljenih crtaća u kojoj glavnu reč vode insekti. Pazi sad.

(Savetujem gledanje u režimu punog ekrana)

Jadni pauk… I molim te, ko bi rekao da je bubamara tako zločesta?… Čovek svaki dan nauči ponešto…

Ah, da: svakako ne propustite ni druge priče. Ne znaš koja je luđa. Sačekaj samo da čuješ onomatopeju kretanja puža…

Fotografija dana, 16. mart 2012

Ova fotka je samo kroki. Definitivno ću istraživati temu dok se ne desi prava, uhvaćena tako da sve izgleda kao da je namerno.

Dok sam večeras čekao Jasnu da završi u prodavnici, pogled mi je privukao semafor u retrovizoru. Izašao sam iz kola i počeo da mlatim ono što sam odavno zamislio da bih hteo. Dve fotke su uspele skoro sasvim, a biram onu na kojoj se vozilo vidi bolje.

Fotografija dana za 16. mart 2012.

Skoro da sam dobio sve kako sam mislio, ali još nisam zadovoljan: mišn not akomplišd.

Imam zamisao da uhvatim sve oblike, a da semafor uhvatim u obrisu na kome se jasno vidi promena svetla. To se vidi i ovde: plave fleke su zapravo zeleno svetlo utopljeno u ambijentalnu svetlost, zato otklon boje. Onda, trebalo je da moj pokret aparatom bude malo kraći. Ali, za prvi put je u redu. Ova fotka je beleška da probam ponovo, ovog puta sa malo više istraživanja detalja.