Day: March 23, 2012

Dne obeležavanija roždestva tvojego

Nemam dilemu: kada bih sad bio u istom onom položaju od pre godinu dana, opet bih učinio isto…

Moram da se menjam da bih ostao isti, rekoh i najzad pokrenuh Suštinu pasijansa na današnji dan pre tačno godinu dana.Moram da se menjam da bih ostao isti, reče jednom jedan kauboj, te zameni konja motociklom, a kolt mobilnim telefonom. Svet oko mene se menja na način koji bih radije da ne vidim, ali iz ove kože se ne može. Današnja deca čine drugačije stvari, sama, nego ona nekadašnja deca koja su se uvek igrala zajedno i među kojom sam i ja upoznavao svet. Sve je drugačije. Moram da se menjam da bih ostao isti, rekoh i najzad pokrenuh Suštinu pasijansa na današnji dan pre tačno godinu dana.

Možda sam dao sebi slobodu koja mi ne pripada? Možda sam pogrešio format? Možda je to sve iluzija? Možda ne budem uspeo da se izvučem?… Čekaj malo: o kakvom je to izvlačenju reč? Ja želim da uvučem druge u ovo, a ne da izvučem sebe. U manjini sam, u manjini je i ekipa koja je uz mene. U manjini su i oni koji pohode ovo mesto, što znači da smo svi zajedno u pravu.

Nastavite sa čitanjem… “Dne obeležavanija roždestva tvojego”

Fotografija dana, 23. mart 2012

Sinhronicitet na delu: jela se rođendanska torta. To je Nevenina torta, a ne od bloga, ali nema veze. Ispalo je kako je ispalo. Mišn votever.

Ima Igor jednu teoriju o sinhronicitetu. Nije nas mnogo davio njome, nego je samo tu i tamo ukazivao na primere, upozoravajući nas da se ne šalimo sa ozbiljnim stvarima.

Tek, na mahove stvar uzme takve razmere da je uputno uplašiti se. Elem, trebalo je da fotka ovog dana bude neka druga, ali namestilo se jedenje torte na Neškinom rođendanu, pa… Šta vredi – zamišljenu fotku nisam ni uslikao, ne bih ni stigao za slot u 23:00, te nije bil odruge nego da privedem ovu fotku mestu pretposlednje u špilu prvog ciklusa “jedna na dan”.

Fotografija dana za 23. mart 2012.

I tako: mišn ko te pita. Just kidding Protiv sinhroniciteta se ne može.

I da vam odam jednu tajnu: nemam ideju šta će biti poslednja fotka. Još nisam ni zamislio moguću fotku; ona ideja da uradim fotku kad se vratim iz Segedina bi bila jednostavno izvodljive, nego ne idem sutra u Segedin… Ako ima predloga, slušam vas.

Jin pretura po petku

Friday left me fumbling with the blues
And it’s hard to win when you always lose
– Tom Waits

Za potrebe ove priče Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets jedva je dočekao petak. Ne zato što je to poslednji radni dan u nedelji. Svašta. Naime, Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets nikada nije pravio razliku između radnih i neradnih dana. Samo između dana prazničnih i onih koji to nisu. A ovaj petak je nekako prazničan, osećao je Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets i odšetao ka suboti.


Lutanje u doba neoplagijatizma

Kad se popije, bolje se zalije.

U doba ranog neoplagijatizma pošten čovek je mogao da ostavi otključanu kapiju i mirno legne da spava. Ne samo otključanu, nego i otvorenu, ako zaboravi da je zatvori ili se seti kasno, kad ga većma mrzi da izlazi iz kuće i zatvara je.

I kô što ‘nomad pametno reče Milovan Vitezović da je istorija majka mudrosti, ali da su odjednom došli neki manijaci i silovali nam učiteljicu, tako su došla neka vremena i sa njima neki manijaci zbog kojih moraš da zaključaš kapiju, ali i kuću i garažu u dvorištu iza te zaključane kapije. Pa i opet da se pitaš da li si dovoljno bezbedan.

Nastavite sa čitanjem… “Lutanje u doba neoplagijatizma”

Istina?

Janus je imao dva lica. Koliko ih ima istina?

Na današnji dan rođen je čovek koji je obeležio kinematografiju na više načina. Jedan od upečatljivijih je obrada večnog pitanja “šta je istina?”. Ima li je više, ili je jedna sa više lica? Posvetite neko vreme ovom delu Akira Kurosave, I nastavite da mislite. Ne boli.


Fotografija Dane

Gledajuć’ u proteklih godinu dana kako gazda Grba redovno kači svoju “fotografiju dana” na blogu, rešio sam da i ja malo doprinesem celoj akciji.

Što se tematike tiče, tu nisam imao mnogo dileme: rešio sam da se držim zadatog. Bilo mi je samo nejasno zašto Grba insistira da Danu stalno pominje u nominativu, umesto pravilno u genitivu, i zašto joj ime piše malim početnim slovom iako je svima jasno da je reč o ličnoj imenici. No, ne mogu ja čoveka učit’ pod stare dane pismenošću.

U svakom slučaju, evo ga moj prilog za fotografiju Dane…

Dana u akciji

…a koga interesuje, u nastavku je detaljna metodologija kojom se došlo do pomenutog priloga.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija Dane”

Sigurno mu se dopada

Ko se zvukom igra, u zvuku i uživa.

Blesavi jesu, a takav im je i sajtTakozvani tribute bendovi niču kao pečurke, i ovde i tamo, ma šta te dve apstraktne odrednice značile. Nije sporno da Tom Waits zaslužuje poneki tribute band, a i ima ih dovoljno.
Ali ovakav verovatno ni Waits nije mogao da zamisli, a mogu da se kladim da mu se dopada. Muzičko-scenska trupa L’Orchestre d’Hommes, ekipa iz Kvebeka, interpretira Waitsove kompozicije na ne baš konvencionalan način. Pogledajte, istražite, uživajte.


Safari u doba neoplagijatizma

“Harli” i “kukarača” su kao zec i kornjača. Još samo da vidimo ko igra koju ulogu…

U doba ranog neoplagijatizma predsednik bi slabo obilazio sela, gradove, fabrike i narod uopšte. Čak ni u predizbornoj kampanji. Znao je Tedi Ruzvelt da bi predsedničke reči podrške i predizborne vizije svakom dobrodošle, ali ih je slabo praktikovao. No, čim je završio svoje predsednikovanje, uzjahao je “harlija” i dovezao se do mene.

To što sam u to vreme živeo na visokim spratovima ne znači da su do mene dolazile neke visokoumne ideje. No, Tedijeva ideja – da skoknemo do njegovih prijatelja na ruskoj svemirskoj stanici “Mir” – iako isprva malo šašava, delovala je svakako bolja od na primer ubijanja nedužnih životinja u Africi. Shifty

Nastavite sa čitanjem… “Safari u doba neoplagijatizma”