Ništa lepše od sezonskog voća. Drugim rečima, onog voća kome je upravo sezona. Poput jagoda početkom marta…
Nisam mogao da odolim: u nedelju sam slikao koješta po pijaci, imam čak i nekoliko vrlo zanimljivih polu-apstraktnih sličica, nego sve se mislim “ajd’ da gurnem ovu socrealističku” i na kraju nisam odoleo. Tras, tras i tras:
Strefili su boju i teksturu. Oblik – zamalo. Cijena – sitnica: 350 dinara za kilo crvenkaste vodurine. 
Dakako, nismo kupili; jagode kupujemo kad im je vreme – počev od kraja maja. A u rasturanje ozonskog omotača da bih jeo jagode u februaru i martu nikad nisam verovao. Neko, pak, voli; a sklad cene i efekta samozavaravanja je verovatno dovoljno jak da bi za posledicu imao i indukovanje mirisa jagode. More, više moj fotoaparat miriše na jagode nego te jagode! 
Kako god: mišn akomplišd, jer se sa pijace nisam vratio praznih ruku. Mislim – nisam se vratio prazne kartice u fotoaparatu; pijačna korpa je svakako bila puna sadržaja kupljenog na pijaci.