Kreći se!… Kreći se!… Kreći se!… I fotografiši.
Ponekad ponešto mora i silom, izgleda mi. Večernje šetnje me okrepljuju, ne samo zato što je lepo vreme, pa punim baterije prolećnim vazduhom, nego i zato što se inače ne krećem dovoljno. Imam ja neke planove, da ih baš ne objašnjavam sve, uglavnom pozabaviću se jutarnjim terminom, bude li sve po planu.
Tokom šetnje sam stigao do kraja velikog sokaka na suprotnoj strani od dela varoši u kom stanujem. A tamo, veliko semaforsko mesto, a večernje boje zamagljene nekakvom paljevinom, pa sve izgleda pomalo nadrealistički. A ja bez stalka i bez šanse da napravim nekoliko ekspozicija pod uglovima koji su mi se učinili zgodnim. Onako ofrlje, izvedem nekoliko ekspozicija naslanjajući aparat na stub saobraćajnog znaka, pa na drvo, pa na parapet ćuprije ispred neke kuće…
Nisam nešto veliko ocenjivao uspeh dok sam radio; više sam to slikao kao izviđačku sesiju – da zabeležim da se vratim jednom kad budem imao na šta da navrnem ND filter. I tek kad sam došao kući, otkrijem jednu fotku koja je iskakala od ostalih. Nažalost, puni kadar je bio loše komponovan (takođe beleška za sledeći put) i tek je kadar sa malo jačim izrezom, uz malo pažljivije editovanje, došao na svoje u maniru nekih fotki na koje sam slinavio dok sam bio pretplatnik na časopis Digital Camera World. Evo tog rezultata:
Dosta je priče: mišn akomplišd. 
E, da! To je taj što me zaj… svakog jutra na putu do posla )m.jku..m.j…s.pr.kolic..m..hm.njm…grml.gmnjgh) !!!
Moram da uvežbam ono iz “Jedan metak, a dva zlikovca”….
E, taj, taj!
Dok sam sinoć slikao, baš sam primetio koliko je kratak interval zelenog od te strane. Jebote, kao u sporednim ulicama oko beogradskih bulevara…