Još malo… Još samo malo. Već se vidi onaj konac na cilju.
Ovog puta sam izašao u šetnju malo ranije, pa sam zvrljao po trgu tragajući za zanimljivim uglovima i temama. Nije ih bilo mnogo… Do časa kad sam se spustio na neku klupu u prikrajku trga. Tad se scena sama namestila. I odmah sam zamislio kako želim da vidim scenu na slici, a zamislio sam i jednu distorziju, ne baš siguran da li ću uspeti da je angažujem kako treba.
Uspelo je. Zamalo.
Drugačije je od zamisli, jer sam usput našao nešto bolje od proste sepije. Ali, zato nisam odustao od dodavanja zrna koje sam zamislio; a vinjeta je slabija od one koju sam u prvi mah hteo da postavim. Jedino me namučila ta prokleta zakošenost betonskog nosača kante za smeće: u disproporciji je sa okolinom i prilično smeta. Pa dobro, izgleda da ne možeš imati sve; mrvica je falila da zamisao uspe. Mišn zamalo akomplišd.
Sledeći put ću pokušati sa onom kantom koja je ovde u drugom planu.
Još tri, pa gotov krug.