Kad te uhvate pudravci, postoje samo dva rešenja: da trpiš dok ne prođe ili da se latiš posla. Jedino je problem kad scenario dana bude prepreka.
Nezgodna je stvar imati pasiju ka fotografiji, a u životu se baviti nečim sasvim šesnaestim. Tada nastupi loše raspoloženje kad jedno sprečava drugo. E, takav je dan danas bio. Da sam mogao, izleteo bih iz kuće i ne bih se vraćao dok ne ulovim deset pravih fotki. A da bi stvar bila najgrđa, sinoć sam gledao neke online kolekcije, pa mi se urezala u misao jedna fotka na kojoj je aplicirano radijalno zamućenje filterom radial blur u Photoshopu. Doduše, na toj slici je izvedeno fantastično veštom kombinacijom odloženog blica i ručnog zumiranja tokom ekspozicije (dve tehnike izazivanja distorzije u toku fotografisanja; teško je da se izvedu zajedno), a ja nemam takve resurse, pa nisam ni mislio da to radim slikajući (mada, jednom…).
Bio sam u gradu i tražio sam zgodan objekat koji bih podvrgnuo takvom načinu, ali kao za inat, nije mi se dalo… Dok nisam video jednu ključaonicu na vratima teškim barem 500 kg. E, njoj nisam oprostio.
Mislim da je ovo prvi put da sam iz celog kadra baš isekao 640 piksela po širini (i po visini – jurio sam kvadrat). Efekat radijalnog zamućivanja nije bogzna koliki zbog toga što nema detalja (efektnije je na detaljima bogatim slikama), ali svejedno – to sam svakako učinio zbog pudravaca i pitanje je da li je uopšte celishodno. Usput sam propustio da na licu mesta proučim objekat snimanja i da ga malo pažljivije slikam. Baš sam mogao da dobijem i bolji polazni kadar… I zbog svega toga, mišn not akomplišd. 
A objavljivanje ideje, priče i izvedbe ipak ide – meni za kaznu, a vama za pouku. Ovoj temi ću morati da se vratim prvom prigodom.
Komentari su onemogućeni.