Ne zaboravimo da su crnci studirali ETF u Beogradu u isto ono vreme kada su neki drugi crnci tražili pravo da se voze gradskim prevozom
Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink pokušava da dobije francusko državljanstvo. „Teško je“, objašnjava zabrinutom novinaru Radio Ajndhovena 1, „objasniti sputanost koju osećam. Moji unutrašnji alarmi nepotrebnog se suviše često pale. Vidite i sami, Kori Udovički puzi ka mestu premijera. Previše je, zaista.“
„Dobar dan, sedite“, kaže Komisija za dodelu francuskog državljanstva Janu Vennegooru of Hesselinku koji se zbunjeno premešta sa noge na nogu dok rukama gužva kapu, francusku dakako. Da li se Komisija osmehnula ili nije, da li je bila ljubazna ili ne, zapravo nije bitno – Francuska je nosilac Evropske Unije, pa i više od toga, Francuska jeste Evropska Unija. „Da počnemo: primili smo vašu molbu za prijem u francusko državljanstvo, koja sadrži formalnu prijavu, Curriculum Vitae, esej do 300 reči, i položeni test iz poljupca. Sada sve to bacamo u korpu, jer je nebitno. Bitno je da se vaše ime piše Jan Vennegoor of Hesselink. To je odista sjajno, i daje vam velike šanse za uspeh. Recite nam: kako se izgovara vaše ime?“
Razgovarati sa Komisijama nije lako: one uvek znaju šta žele, a to što žele jeste jedina stvar koja ih interesuje. A ta jedina stvar koja ih interesuje je esnafska tajna, sitna začkoljica. Pomoći nema od iskustava onih koji su pre vas sa Komisijama razgovarali, zato što ta jedina stvar zapravo nikakve veze sa mozgom nema. Svestan je svega ovoga Jan Vennegoor of Hesselink, nije njemu ovo prva Komisija, ali uzalud: svaka sledeća Komisija je prva Komisija. Svestan je, pa odgovara iskreno – jer je iskrenost jedina sigurna stvar koju u životu imamo.
I zato: „Jan Vennegoor of Hesselink“, reče Jan Vennegoor of Hesselink. Komisija podiže obrvu. „Vaša molba za prijem u francusko državljanstvo je odbijena. Formalni dopis ćete dobiti u štampanom obliku, a pravi razlog ćemo vam reći sada, iz poštovanja prema činjenici da ste bili jako blizu da dobijete francusko državljanstvo, a čvrsto vas uveravam, gospodine, u retkost takvog događaja . Dakle, Republika Francuska iznad svega poštuje i čuva svoj jezik. Mi ne možemo dozvoliti da francuski državljanin postane neko čije se ime izgovara onako kako se piše. Pa i više od toga: mora da postoji minimalni broja slova koje pišu ali se ne izgovaraju u imenu Francuza. Daćemo vam dva primera: naš Veliki Predsednik Charles de Gaulle je bio i Veliki Francuz jer se šest slova u njegovom imenu ne čitaju, a u čitanju se pojavljuju i dva glasa koja se ne pišu. Ali pre svega veliku dužnost osećamo prema najvećem od svih Francuza…“, i tada Komisija zastade, ustade sa stolice, stavi ruku na srce i pročisti grlo. U tom kratkom trenutku tišine, dok su Komisiji sijale oči, Jan Vennegoor of Hesselink začu taktove Marseljeze, pomešane sa svečanim glasom Komisije: „Jean-Jacques Rousseau.“ Komisija zatim dostojanstveno sede i zaćuta.
„A Voltaire? A Sartre? A? A?“, povika iznervirani Jan Vennegoor of Hesselink, jer je odbijanje da se prizna poraz i blagoslov i prokletstvo života. U ovom slučaju prokletstvo, jer tog trenutka u prostoriju ulazi policija, hvata zapanjenog Jana Vennegoora of Hesselinka, pod oružanom pratnjom ga smešta u avion i ostavlja na teminalu ajndhovenskog aerodroma.
„Šta mislite da je bio razlog takve reakcije organa francuske države?“, pita zabrinuti novinar Radio Ajndhovena 1, ne uspevajući da sakrije likovanje. Laž je jedina bezbedna stvar koju u životu imamo, i zato „Ne znam“, reče Jan Vennegoor of Hesselink, i ode da čeka autobus.
Zašto drugi ljudi odmahuju glavom dok čekaju autobus ne znamo, ali znamo da Jan Vennegoor of Hesselink to čini jer želi da zaboravi reči Komisije: „Voltaire, Sartre… Jebeni ateisti…“.