Jan je prihvaćen

Dušku Radoviću nije dovoljno reći Hvala, ali se samo toliko može.

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink čita novine. Pogled mu pada na oglas za posao. Oglas, veoma neobičan, čita Jan Vennegoor of Hesselink više puta, i ne veruje svojim očima:

Poziv

Poštovana deco!
Ova divni, ovaj strašni brod zove se
SANGLBANGLTINGLTANGLROD!
Kapetan mu je
Hristiforijusa Kolumbusa unuk
ili neki malo dalji rod.

Ministarstvo mornarice naredilo je:
Za mornara na taj divan brod mogu da prime
samo onog ko mu brzo izgovori ime.

I onda taj može da se penje na katarku,
Da plovi smelo za Afriku žarku:
može da puši lulu koliko hoće,
da jede banane i drugo havajsko voće
i da se pravi  važan kao neki kapetan Kuk!

Ne dešava se često običnim smrtnicima da otvore novine i vide sebe, a kamoli Janu Vennegooru of Hesselinku. “Tako je, ovde se možete prijaviti za službu na brodu SANGLBANGLTINGLTANGLROD!”, reče brzo Đurađ Talašević, koordinator programa za zaštitu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala. Reče on to i sa osmehom, što uvek zabrinuta javnost nije očekivala. Upravo je ta neočekivanost dovelo do neumerenog štucanja Miljenka Derete, ali to je neka druga priča. “SANGLBANGLTINGLTANGLROD!”, reče Jan Vennegoor of Hesselink možda i suviše brzo. Đurađ Talašević, koordinator programa za zaštitu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala nije ni trepnuo: “Primljeni ste, Jane Vennegoore of Hesselinke!”, odverglao je ukucavajući ime u računar. “Čekajte, to je to? Ne moram da skraćujem ime, potpisujem menice, pijem vodu, dokazujem poreklo?” “Ne, samo uđite”.

Jan Vennegoor of Hesselink je zakoračio na palubu broda. Jon Vegge Knoor from Hasselblad, Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets i Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson ga pogledaše, pa svi zajedno ostadoše da čekaju.

9 komentara na temu “Jan je prihvaćen”

  1. Naime, čekali su jednog o čijem imenu se šuškalo i dugo spekulisalo. Svi su bili saglasni da mu je kršteno ime Jun, ali to nije bilo dovoljno. “Prezime, dajte mi prezime”, drao se histerični Đurađ Talašević, groteskno mlatarajući rukama. Jon Vegge Knoor from Hasselblad je na čas pomislio: “Jebote, ovo neodoljivo podseća na ONU scenu iz filma Amarkord – nema druge nego da ispričam Sebastijanovo iskustvo sa crnačkim dupetom.”

    1. “Ako ovo nije phishing ja stvarno ne znam šta je!”, pomisli Jan Vennegoor of Heseelink, zaboravljajući da je Norveška, a ne Holandija, vodeća svetska ribarska sila. A o kitovima i da ne govorimo.

  2. “On će meni naglas da zaboravlja o Norveškoj”, pomisli naglas, uvređeno, Jon Vegge Knoor from Hasselblad. “Valjda sam JA nosilac ideje iz Norveške koja se završila čuvenom replikom ‘lep dan noćas'”.

    Neko je tiho rekao da je Jun pio vino za ručak i tako poremetio metabolizam. Svi tužno zaćutaše. U čekaonici strašnog broda SANGLBANGLTINGLTANGLROD je nastala mučna atmosfera.

    1. “Momci, momci, sve je u redu. Sijera Leone je u Africi”, reče Đurađ Talašević obešenjački. Jan Vennegoor of Hesselink, Jon Vegge Knoor from Hasselblad, Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets i Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson se pogledaše. Sinhronicitet je učinio svoje: svi su počeli da razmišljaju o tome kako se grejpfrut uvek služi u paru.

  3. Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson bi u takvim slučajevima rekao bilo šta, samo da odagna crne misli koje je mučna atmosfera donosila sa sobom. Svako od njih je imao želju da se dokopa broda SANGLBANGLTINGLTANGLROD, jer je marketinška kampanja učinila svoje (Jenu Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftensonu se najviše svideo onaj deo o havajskom voću; u paru mandarina bi skoro uvek rado uživao), ali je samo Jan Vennegoor of Heseelink u tome uspeo. Za sada.

    Pomoć od Juna “kako li se beše ono preziva” se nije mogla očekivati. Posledice privremeno poremećenog metabolizma se vide na njemu – lice zeleno k’o greni smit. I baš ta boja mu je donela novu ideju. Đurađ Talašević jeste koordinator programa za zaštitu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala, ali je u duši ipak “plavac”, a sa njima se odavno zna kako treba postupati. Mašio se za džep:

    – Gospodine Đurađe,… hmmm… Đurađu… ipak, Đurađe (do vraga i ta njihova neizgovorljiva imena, prolete misao), možda bismo mogli da se… dogovorimo.

    1. “Hm… naravno”, reče Đurađ Talašević, koordinator programa za zaštitu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala, iskosa zadovoljno odmeravajući mogućnosti koje pruža džep Jena Von Hasankkåta de fon d’Addarioriönshaftensona.

      Baš tog trenutka misteriozna štucavica koja nije dala mira Miljenku Dereti prestade, i on zaspa. Jer ko se nema čemu probuditi, taj ne spava.

  4. “Ipak nisam spreman za ovo”, pomisli (ovog puta u sebi) Jon Vegge Knoor from Hasselblad. “Razočaran sam što možda neću biti u prilici da pročitam svoj eskpoze. A tako dobro sam ga napisao. Nadmašio sam čak i sopstveno očekivanje.”

    Držeći prstima dvaput presmotani komad papira u ruci i pitajući se da li da ga baci, u njemu se opet rodio onaj dobro poznati osećaj od kojeg se, siguran je bio, oslobodio u cik zore. Pravo iskušenje i zatvaranje te košmarne životne epizode mora da dođe nastupom pred drugima, znao je.

    “E, jebi ga”, reče Jon Vegge Knoor from Hasselblad i vrati papir u unutrašnji džep svoje lagane prolećne jakne, koju je tog jutra obukao prvi put od proteklog miholjskog leta.

  5. Pvogovava Kvaljeviću Mavko: SANGLBANGLTINGLTANGLvOD. A?

Komentari su onemogućeni.