Redovni posetioci Suštine pasijansa znaju da rado pominjemo flash mob projekte. Da vas posetim: to su dobro izrežirani performansi upriličeni u nekim javnim prostorima tako da izgledaju kao da su se desili spontano.
Ovaj fantastični performans se dešava 2. maja 2011. godine, a vinovnici su članovi Filharmonije Kopenhagena (Sjællands Symfoniorkester) koji donose trenutak neizrecive lepote u hol centralne železničke stanice u Kopenhagenu, svirajući skraćenu izvedbu Ravelovog Bolera, teme na koju niko ne može da ostane imun i koja zavređuje da bude muzika dana.
Za mene, ovo je trenutak apsolutnog trijumfa muzike.
I trenutak bolne tuge. Zamisli život u kome je svet oko tebe toliko uređen da može da se nadgrađuje ovakvim pojavama. Lepota života na autobuskim i železničkim stanicama u većim gradovim Srbije se sastoji u tome da niko nije uspeo da te odžepari dok si žurio da pobegneš iz smrada u koji je to mesto zavijeno.
Штос је делимично преузет од тима званог Импров Свуда, који су управо почели на таквим местима – на станици Гренд Сентрал су се, на дати знак, сви замрзли како се ко затекао, њих педесетак раштрканих свуда. Други пут су у неком тржном центру извели оперету, у којој су учествовали бајаги случајни пролазници.
Копенхажанима свака част, ово је било феноменално. Нека вајда од свих оних Битефа и осталих покушаја да уметност изађе на улице. Кад изађе како треба, буде баш лепо.