Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ponekad valja spustiti loptu.
Ovo nije takav dan. Danas se, prosto, dešava sinhronicitet ćutanja. To nekako liči na situaciju u kojoj je neko zaključao vozilo, pa izgubio ključ, ali to nije tako ovog puta.
Biće galame sutra. I od sutra.
Uživajte u toploj večeri. Uzmite voljenu osobu za ruku, pa se prošetajte sat vremena okolinom. Bolje je tako nego da sedite za računarom. E, ja ću baš tako, i to iz ovih stopa.
Samo Čak Noris može da kija otvorenih očiju. Ali su zaboravili da kažu da on usput iskijava penicilin i tako leči ljude oko sebe. A mi ostali?… Mi ovako:
Sad će da krene poslednji talas prehlade. Za mnoge, taj je najgori mogući. Kljukajte se vitaminima, sad je bitnije nego što je bilo tokom zime. I, ako već kijate: stavite maramicu na usta; ili barem stavite ruku, pa odmah idite i operite ruke sapunom; okrenite se od ljudi; zaboga, preduzmite nešto da ne širite klice oko sebe.
I – nazdravlje!
Zašto se do sada nisam latio tih pozadina? Davno beše da sam kupio te hamere… Broj kombinacija dve boje je dvadeset.
Odavno imam nekakve papire formata A4 u boji, znate već, koristim ih često za pozadine i podloge pri fotografisanju u kući. Odavno imam jedan crni hamer (A0), a kupio sam još nekoliko komada u raznim bojama. Pa ako već nemam studio, mogu valjda da se igram studija… Ali ostaje misterija zašto nisam malo ozbiljnije isprobao sve to, bilo je prilike.
Kako god, onaj origami juče me je najarcao na eksperiment sa jednobojnim zonama i morao sam opet da pokušam nešto. Napravio sam dva eksperimenta u jednoj postavci… Jedan je prošao, drugi baš i nije; zamisao da napravim foto-parafrazu na dramu “Siroti mali hrčki” je još uvek nezrela, tako da ću kombinovanje zelenih jabuka, mesinganog zeca i pinhole cvikera na pastelnoj pozadini ostaviti za neki drugi put…
Nego, jabuke… Obožavam granny smith, pa to ti je.
Školski kontrast, što bi rekli. Mišn akomplišd. 
Na današnji dan pre 65 godina, rođen je bluzer iz predgrađa kojeg više nema, umetnik koji je muzikom osvetljavao ono što filmska kamera nije mogla, tragalac za najlepšom muzikom karipskog arhipelaga i velemajstor slajd gitare…
Ryland Peter Cooder, svetu poznatiji kao Ry Cooder, rođen je 15. marta 1947. godine. Aktivan je kao gitarist, pevač, kompozitor i producent, a njegov stil izraženo počiva na raznim motivima izvorne američke muzike u kojoj se smata kompetentnim istraživačem i autorom. Na muzičkoj sceni Amerike je aktivan od šezdesetih godina, mahom kao session muzičar. U solo vode se upustio 1970. godine, ali definitivno je bio zapažen tek drugim albumom Into the Purple Valley (1972).
Karakteristični stil sviranja Raya Coodera podrazumeva snažnu upotrebu tehnike bottleneck slide u kombinaciji sa izraženo usporenim tremolo efektom u pojačalu. Što se mene tiče, preferiram njegove radove sa akustičnom gitarom.
Sva je istina da bi ovaj prilog trebalo da napiše Vladan, a ne ja. Ali nema veze. On će se toj temi vratiti iz ugla ličnog iskustva, makar zato da povrati slike koje sam ukrao sa njegovog Panoramio profila bez pitanja, a kamoli dozvole… Kako god bilo, ja sam sad u ulozi onog što sve objašnjava, a ništa ne radi…
HDR je skraćenica za high dynamic range (ne prevodi se doslovno, nego kao “široki dinamički opseg”). U kontekstu digitalne fotografije, gde se pojam koristi, danas se odnosi na tehniku kombinacije više ekspozicija istog objekta sa različitim parametrima fotografisanja. Najčešće je promena kompenzacije blende: tako ne dolazi do promena u oštrini objekata, dubinskoj oštrini ili količini šuma. Kada se fotografije slože u namenskom programu ili uz pomoć posebnih modula u standardnom softveru (Photoshop), tada se eliminišu presvetljene ili nedovoljno osvetljene zone na slici i postiže se ujednačen ton na sceni.
Tehnika HDR je nastala sa dva početna motiva: najpre, digitalna tehnologija je tek u poslednje vreme, u možda zadnje dve-tri godine dostigla dinamička svojstva analognog filma, i to samo u profesionalnoj klasi fotoaparata; trebalo je naći način da se smanji proces postprodukcije kojim su se nedostaci u dinamici kompenzovali – ipak, svaka obrada proizvodi gubitke i tu se ništa ne može. A drugi razlog je pomalo romantične prirode: i film i senzor u datom trenutku imaju jednu osetljivost, što je nepovoljno po dinamički bogate scene.
Bilo je pitanje dana kad će ovakva informacija osvanuti.
Encyclopædia Britannica je parametar u bibliografskoj istoriji. Prvi put je publikovana u intervalu 1768-1771. kao trotomno izdanje. Već u četvrtom izdanju (1801-1809), narasla je do dvadeset tomova, da bi izdanje iz 2010 izašlo u 32 toma. Počev od 1933. godine, usvojen je princip konstantne revizije – proces u kome se svaka objavljena informacija podvrgava proveri, osvežavanju i korekcijama. Autori članaka za Enciklopediju Britaniku su ugledni stručnjaci u svojim oblastima, a od početka je uveden princip da za to pisanje nema novčane nadoknade: ugled institucije je takav da moralni honorar biva dovoljan.
Prekjuče, 13. marta 2012, New York Times je objavio je ono što smo mogli da naslutimo kao mogući ishod digitalizacije i okrenutosti Internetu: 15. izdanje Enciklopedije Britanike iz 2010. je poslednje koje je odštampano. Enciklopedija se seli u virtuelni svet, po godišnjoj pretplati od 70 dolara. Delimični sadržaji će ostati besplatni, kao što su i sad. Hoće li se online korisnička baza povećati sa sadašnjih pola miliona na više, nakon što postane jasno da je to jedini mogući ishod, ostaje da vidimo.
Nastavite sa čitanjem… “Enciklopedija Britanika – nikad više na papiru”
Znate li ko je bio Rube Goldberg? Taj je napravio mašinu za… Ovaj klinac zna kakvu mašinu, pa je napravio i sam jednu…
Ovo monster trap u naslovu videa me navodi da pomislim na mogući alternativni prevod… Ne, neću: nazivati decu monstrumima je tabu, zar ne?
I kao što rekoh, jedna od tema dana je opredelila i temu za fotku dana…
Lakše reći nego učiniti: baš sam se napatio dok nisam napravio prvog ždrala. A prvi je čak ispao škart, jer sam pratio neispravno uputstvo. Onda sam našao bolje, pa krenuo ispočetka. I dok sam pravio ždrala, palo mi nešto na pamet… Napraviću još jednog, manjeg, u drugoj boji, a podloga za fotku će biti treća boja… I tako, rečeno-učinjeno:
Mišn akomplišd. 