Fotografija dana, 4. mart 2012

Baš volim kad zamislim nešto, pa ispadne baš tako, iako do sada nisam ni pokušavao slično.

Fotografisanje u pozorištu je kategorija za one koji imaju fotoaparate. Mislim – prave fotoaparate, ISO 800 bez zrnca šuma i tako to. Ja se samo ponekad usudim da koristim ISO 200 ali samo ako ne lovim detalje i ako može da se priča o prihvatljivom šumu – a i tada tek naslućujem šta uspeva, a šta ne.

Imam iskustva u slikanju scene; probao sam sve i svašta sa ograničenom opremom; nalazio sam rešenja kad to nije bilo tako lako. Poslednje što sam radio i učio ponešto usput beše Jazz & Blues festival u Kikindi prošlog novembra (ovde, ovde, ovde i ovde). A u nedelju uveče smo pohodili isti prostor, sala pozorišta u Kikindi, gde je nastupio beogradski plesački ansambl Celtic Rhythm, specijalisti za irski ples.

Zbog stotinu peripetija, nismo nabavili ulaznice na vreme, pa smo uhvatili mesta na početku trećeg reda – nije strašno, ali nije ni bogzna šta. Poneo sam fotoaparat na koncert sa namerom da uhvatim pokret igrača u koliko-toliko stabilnom ambijentu. Problem je u tome što i sa ISO 200 moram da izdržim 0,1-0,3 sekunde da slikam iz ruke – što se ni teoretski ne radi kad nemaš na raspolaganju stabilizaciju slike – a ja je nemam.

Uspeo sam.

Fotografija dana za 4. mart 2012.

Kad gledam šta sam sve uhvatio u tih dvadesetak ekspozicija, koliko sam ih napravio, mogu reći da sam izveo mission impossible, a kamoli da sam ostvario nameru. Ova ekspozicija je trajala 1/6 sekunde (u prevodu 0,1666) i izveo sam je iz ruke. Stabilnost sam postigao oslanjajući aparat na lice (radio sam kroz tražilo) dok sam sedeo stabilno. I dobio sam tačno ono čemu sam se nadao: igrače u akciji i dovoljno mirnu ruku. Mišn akomplišd. Open-mouthed smile

Zamke srpskog jezika

Gramatika se prvo uči na “osećaj za filing”. Pravila se prihvataju kasnije. Ili se ne prihvataju.

kad porasteš samo će ti se kastiKako detetu od četiri i po godine objasniti zašto se kaže:

ja pevam
ti pevaš
oni pevaju

ja skačem
ti skačeš
oni skačaju skaču

Slučajevi (24): San čoveku ne da mira

Svest je postala tako jasna, da je Markov mogao napamet da rešava algebarske zadatke i jednačine sa dve nepoznate.

– * –

San čoveku ne da mira

Markov je skinuo čizme i, uzdahnuvši, legao na divan.

On je želeo da spava, ali, čim je sklopio oči, želja za snom smesta je minula. Markov je otvorio oči i posegnuo za knjigom. Ali san ga je opet obuzeo, i, ne dosegnuvši knjigu, Markov je legao i opet sklopio oči. Ali samo što su se oči sklopile, san je opet odleteo, i svest je postala tako jasna, da je Markov mogao napamet da rešava algebarske zadatke i jednačine sa dve nepoznate.

Dugo se Markov mučio, ne znajući šta da radi: da spava ili da bdi? Napokon, izmučivši se i omrznuvši samoga sebe i svoju sobu, Markov je obukao kaput, stavio šešir, uzeo u ruku štap i izašao na ulicu. Sveži vetrić je umirio Markova, stalo mu je veselije u duši, i zaželeo je da se vrati nazad u sobu.

Ulazeći u sobu, osetio je u telu ugodan zamor i zaželeo je da spava. Ali, samo što je legao na divan i sklopio oči, san je smesta nestao.

S besom je Makarov skočio s divana i, bez kape i kaputa, pojurio je u pravcu Tavričeskog vrta.

1936-1937.

Sveži vetrić je umirio Markova, stalo mu je veselije u duši, i zaželeo je da se vrati nazad u sobu.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Utovar nedeljom, 4. mart

I tako, dok dlanom o dlan, već mart. Opako brzo mi se vrti kalendar. Ne dopada mi se to. Pogotovo zato što živim u Zoni Gluposti, a nemam ni snage ni novca da se oduprem, osim kontranapadima. A onda upadam u spin…

U međuvremenu, informativna redakcija RTS se opet sprema za smradovsko informisanje. Spremaju se za izbore, šta li.

Da li iko u informativnoj redakciji RTS zna razliku između sajta i aplikacije?U sredu, 29. februara, zateknem se ispred televizora u nesrećan čas: tokom najave vesti dana u podnevnom dnevniku. U najavi rekoše kako je, eto, fotografija Novaka Đokovića na fejZbuku oborila sajt. U, bre. Već sam zaboravio na to i otišao, nego sam u tom času opet prolazio, kad čujem – baš ta vest. Aj’ da vidim. Kad ono: na fan stranci Đovaka postavili app za virtuelno slikanje sa njim. Tu se populus popalio, pa krenuo da sastavi najveći fan album u istoriji Sunčevog sistema, pa je pukla aplikacija.

Aplikacija… Sajt… Govna lažljiva.

– * –

Sponzor fotografije: Mlekara ŠabacKraljica Svih Drombulja će dobiti 500.000 evra od jedne televizijske stanice da bi u emisiji najpoznatijeg domaćeg TV majmuna pred kamerama ispričala sve ono za šta je srpski puk zainteresovan. Da parafraziram Jakšu: slažem se da to bde tako, dok god ne moram da slušam to što priča, dok god moje dete ne mora da uči u školi o tome i dok god tih 500.000 evra budu praćeni isplatom poreza i doprinosa prema skali koja važi za sve.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 4. mart”

Transformacija

Ako nemate desetak minuta, ne započinjite sad. Ali svakako pokušajte da pogledate ovaj film o tome kako je fotografija promenila čoveka. Ah, da: i oprostite mu na egzibicionizmu prvih minut i po. Sačekajte da počne pravi deo, negde na 1:33.

Da, fotografija može da bude i pokretna. Nije valjda da niste to znali? To je sigurno zato što niste gledali filmove Andreja Tarkovskog. Inače biste znali i te kako.

Fotografija dana, 3. mart 2012

Pravi dan za kuliranje u šetnji, sa fotoaparatom u rukama.

Moram priznati da sam jedva dočekao vikend. Prvo da bih se naspavao k’o čovek, a onda da bih pobegao nekud, bilo gde, samo da je dalje od računara. Jasna je iskoristila pravo jačeg, pa me je po kratkom postupku izvela u dugu šetnju. A vreme – kao u sovjetskom crtanom filmu.

A kolika je šetnja bila, zamislite na osnovu devedeset fotki koje sam napravio… Imao sam i plan za fotku dana: istraživao sam namerno pregorevanje velikog dela slike uz namerno slikanje protiv sunca, pri čemu je glavni objekat slikanja očuvan u fokusu i u optimalnom svetlu. To do sada nisam radio baš namerno (bilo je takvih incidentnih) i moram priznati da nije lako. Postprodukcija takvih fotki je komplikovanija nego što sam mislio i našao bih se u nebranom grožđu da se nije desila incidentna fotka koja je prevladala sve druge. A to je ova:

Potrebno je da kažem par reči, mada u suštini nema šta veliko da se priča, jer ovo je očigledni mišn akomplišd. Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 3. mart 2012”

Slučajevi (23): Maškin je ubio Koškina

Drug Koškin je pokušao da pobegne, ali se spotakao i drug Maškin ga sustiže.

– * –

Maškin je ubio Koškina

Drug Koškin je igrao oko druga Maškina.

Drug Maškin je pratio pogledom druga Koškina.

Drug Koškin je uvredljivo odmahivao i odvratno krivio noge.

Drug Maškin se namrštio.

Drug Koškin je mrdnuo trbuhom i trupnuo desnom nogom.

Drug Maškin je vrisnuo i skočio na druga Koškina.

Drug Koškin je pokušao da pobegne, ali se spotakao i drug Maškin ga sustiže.

Drug Maškin je udario pesnicom po glavi druga Koškina.

Drug Koškin je vrisnuo i pao četvoronoške.

Drug Maškin je maznuo druga Koškina nogom ispod trbuha i još jedanput ga udario pesnicom po potiljku.

Drug Koškin se izvalio na pod i umro.

Maškin je ubio Koškina.

(bez datuma)

Drug Maškin je pratio pogledom druga Koškina.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Film “Film”

Nemam pojma ko je ovaj lik. Ako sam dobro razumeo, reč je o najnovijem televizijskom majmunu na tamo nekom kanalu u Americi. Boli me uvo, neću ga gledati kao što nisam gledao ni njegove prethodnike… Lažem, gledao sam Dika Kaveta kad sam bio klinac, ali to sad nije bitno. Nego je bitno drugo: zamalo da se primim na ovo.

I znate šta? Jeste, besmisleno je. Međutim, i u toj besmislenosti ima više smisla od 90% kompletne holivudske produkcije.