Zima polako ističe. Ali tek sad treba forsirati vitamine.
Ama, znam: kad turiš krišku limuna u čaj, poubijaš sve “vodene” vitamine. Vitamin C se razgradi preko 40°C i priča o čaju sa limunom baš i nema bogzna koliko smisla. A opet, upropasti se i mnogo od meda kad ga stavim u čaj, pa opet to činim – šećeru u čaju sam rekao laku noć pre mnogo godina. Zato kad mi je do vitamina, uzmem krišku limuna onako, na prirodno. A kriška limuna u čaju je začin, a ne vitaminski preparat.
Kako god, sva razmišljanja na temu limuna su me navela da izvadim komad plavog papira i priručno LED osvetljenje, sve sa aparatom na stonom tronošcu (koji se rasklimatao od upotrebe; vreme je za novi, neki kvalitetniji). Klikete-klik, od desetak ekspozicija u ući izvor je ušlo tri, a od njih sam izabrao onu sa najmanje osenčenosti.
Kontrast boja je učinio svoje; gradijent “na prirodno” takođe. Sočnost limuna je došla u prvi plan i dobio sam šta sam hteo, u potpunosti. Mišn akomplišd.