Jeste li okrenuli časovnike ceo krug napred?
I to je to: ovako smo ozvaničili izlazak iz giljavog vremena.
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Jeste li okrenuli časovnike ceo krug napred?
I to je to: ovako smo ozvaničili izlazak iz giljavog vremena.
I tako suzbismo liticu!…
Tibi je bio u pravu: to je dobar osećaj. Istina, leđa su mi slomljena od rada na mešalici, ali ne mari. Elem,
(A to važi čak i za poslednju fotku dana.)
U garaži, u metežu, u danu koji je minuo za nama, našao sam jednu staru i ofucanu pisaću mašinu. Na njoj je bilo pritisnuto nekoliko slova, čekići su se zamrsili. Momentalno sam znao da je ta scena paradigmatična za ovaj projekat: udarao sam na jedno mesto, ali iz različitih uglova, kao što to biva na pisaćim mašinama. Ideja je bila jedna, poput pisanja nekog teksta, ali izvedba traljava, kao što to često biva sa idejama kojima se pristupa metodom grube sile. Fotka je morala da prikaže tako nešto; zamislio sam monohromatsku izvedbu, obavezno sa krupnim i grubim zrnom (što je namerni efekat ubijanja oštrine i pride davanje arhaičnog tona). Imao sam dve ideje o kadru – ali desila se treća, još bolja od zamišljenih. I najzad, evo poslednje u nizu:
Da li je projekat “jedna na dan” bio metoda grube sile ili nije, analiziraćemo sledećih dana. Naučio sam svašta i, čak, došao do neke granice. Vredelo je, još kako je vredelo. Možda nije sve išlo uvek lako, ali tako je to. Toliko je pouka da ću o njima pisati nekoliko sledećih dana.
Mišn akomplišd, braćo mila!
A sad nešto prikladno za današnji dan, jer ideologija je samo maska daleko trivijalnijih razloga za ubijanje i rušenje.
Svašta se steklo u jednu tačku u projektu “The Wall”. Siroti Roger Waters, zaglavio se tamo. Ali, šta da se radi. Makar je uspešno naplatio sa 32 godine zakašnjenja.
Nešto mislim: ova numera bi bila perfektna himna globalnog konzumerizma.
Može i ovako.
Drago Mllinarec
sitne ovce poljem pasu
žive u stadu ovčje sudbine
da se pase, da bude trave
jedina briga koju ovca brine
sad se pase sočna trava
zadovoljno bleje ovčje sudbine
vuci su daleko, nezgodni kad krenu
kad snijeg zamete, kad ljeto mine
da se pase, da bude trave
jedino je, jedino je
o čem’ misle ovčje glave
sad je ljeto, trava visoka
briga nema, nema briga
livada je široka
Nastavite sa čitanjem… “Predizborna kampanja: idilični pristup”
Dok se Valex oporavlja, kontaktirala nas je Dana. Kaže, nešto mora da se čini, svet joj se okrenuo naglavce!
Suština pasijansa je naglašeno humanistički nastrojena, posebno prema komšinicama, te smo preduzeli mere. Rezultat je pred vama:
Vodili smo računa, i zaista je Valexov metod korišćenja programa Paint za Windows 3.11 postavio stvari na svoje mesto. Dani želimo uspešno kačenje, a Valexu brz oporavak!
Ovo najpre deluje kao zezalica. Međutim, posle nekog vremena se otima kontroli.
Strašno. Ova je toliko glupa da bi mogla da se zaposli na Pinku ili Prvoj kao voditeljka programa.
Nemam dilemu: kada bih sad bio u istom onom položaju od pre godinu dana, opet bih učinio isto…
Moram da se menjam da bih ostao isti, reče jednom jedan kauboj, te zameni konja motociklom, a kolt mobilnim telefonom. Svet oko mene se menja na način koji bih radije da ne vidim, ali iz ove kože se ne može. Današnja deca čine drugačije stvari, sama, nego ona nekadašnja deca koja su se uvek igrala zajedno i među kojom sam i ja upoznavao svet. Sve je drugačije. Moram da se menjam da bih ostao isti, rekoh i najzad pokrenuh Suštinu pasijansa na današnji dan pre tačno godinu dana.
Možda sam dao sebi slobodu koja mi ne pripada? Možda sam pogrešio format? Možda je to sve iluzija? Možda ne budem uspeo da se izvučem?… Čekaj malo: o kakvom je to izvlačenju reč? Ja želim da uvučem druge u ovo, a ne da izvučem sebe. U manjini sam, u manjini je i ekipa koja je uz mene. U manjini su i oni koji pohode ovo mesto, što znači da smo svi zajedno u pravu.
Nastavite sa čitanjem… “Dne obeležavanija roždestva tvojego”
Sinhronicitet na delu: jela se rođendanska torta. To je Nevenina torta, a ne od bloga, ali nema veze. Ispalo je kako je ispalo. Mišn votever.
Ima Igor jednu teoriju o sinhronicitetu. Nije nas mnogo davio njome, nego je samo tu i tamo ukazivao na primere, upozoravajući nas da se ne šalimo sa ozbiljnim stvarima.
Tek, na mahove stvar uzme takve razmere da je uputno uplašiti se. Elem, trebalo je da fotka ovog dana bude neka druga, ali namestilo se jedenje torte na Neškinom rođendanu, pa… Šta vredi – zamišljenu fotku nisam ni uslikao, ne bih ni stigao za slot u 23:00, te nije bil odruge nego da privedem ovu fotku mestu pretposlednje u špilu prvog ciklusa “jedna na dan”.
I tako: mišn ko te pita. Protiv sinhroniciteta se ne može.
I da vam odam jednu tajnu: nemam ideju šta će biti poslednja fotka. Još nisam ni zamislio moguću fotku; ona ideja da uradim fotku kad se vratim iz Segedina bi bila jednostavno izvodljive, nego ne idem sutra u Segedin… Ako ima predloga, slušam vas.