Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kao što svaki redovan čitalac Suštine pasijansa već zna, kročili smo u proleće. Sad nam ostaje da uživamo u lepom vremenu.
Ja planiram da pobegnem s posla. A Google je naručio doodle od tamo neke kompanije.
Polako će se vreme prolepšavati. Počeće mirisi… Ne, čekaj malo: zašto čitate ovo? Uhvatite nekog dragog u društvo, pa idite napolje, bežite u šetnju. Kad se vratite kući, izvadite bicikl, podmažite ga, pa napravite jedan večernji krug.
Opet neočekivan obrt na kraju, kao i u jučerašnjem klipu.
Jeste, dobro ste videli na kraju.
Nego… Jeste li gledali film sinoć?
Ne, nismo poranili jedan dan. Takav je kalendar…
Proleće (uglavnom) dolazi 21. marta, ali Šef je rekao ova godine ja prestupna, pa ćemo sledeću melodiju pustiti dan ranije. Pustiti je glasno!
Ne znam da li ste znali da je moj omiljeni kompozitor baš Johan Sebastijan Vivaldi.
Bauhaus, boktemazo! Industrijski stil! Ali, nisam kriv: tako se namestilo.
Primetili ste, dakako: mrtvaja na blogu. Viša sila: celog dana sam ili radio (pos’o) ili bio odsutan od kuće. Tako će biti i u danu u koji sam već kročio… I zna se šta prvo strada, po običaju: vreme za fotografiju. U nedostatku inspiracije, otvorio sam neku galeriju na Vebu i birao dok nisam našao nešto što mi je najlakše da zdipim kao ideju.
Kad se pojavila, znao sam da je to ta scena. Međutim, ja sam rešio da osvetlim objekat iznutra, da malo pustim mašti na volju tokom postprodukcije, da učinim scenu “industrijskom”. I evo rezultata:
Da, znam, pomislićete da vas, s oproštenjem, zajebavam. Međutim, ne: ispostavilo se da je tema mnogo ozbiljnija, a slikanje i postprodukcija štogod složeniji nego što sam mogao da očekujem. Uglavnom, vi kako hoćete, a ja znam da je mišn akomplišd.
Pažljivo gledajte šta se dešava. Razrešenje je na kraju.
Ovo bi mogao biti jedan od najboljih primera koje sam video na polju video radova te vrste.
(Tnx Ana via FB)
Nikad ne znaš kad će i kako da se upriliči. Zato valja da je fotoaparat uvek uz tebe.
– Imaš li fotografiju dana? – upita Marinko.
– Mislim da nemam još. Slikao sam neke ružne jabuke na pijaci, ali svetlo je bilo oštro i ne znam kako je ispalo, nisam proverio: verovatno ne valja. Zato sam i poneo aparat, nikad se ne zna.
– Imam predlog. Neke kutije za čaj koje su ostale još kad je ženina baba, kao devojka, bila sluškinja kod Drakslerovih, tamo između dva rata.
– Daj da vidim… Aha, može. Treba mi neutralna pozadina… Shit, nemam dosta svetla ovde. A nemam stalak.
– Imam ja. Evo, šta ćeš bolje za 1300 dinara; nisam mogao da odolim.
– Poslužiće. Turim odloženu ekspoziciju i to je to.
(…)
– Kako napreduje? Šta slikaš toliko?
– Ovo je tek peta, blizu sam. Verovatno već sledeća… Da, to je ta.
– Je li uspelo?
– Mišn akomplišd. 
Nekima će ovog Đurđevdana presesti jagnjetina. Desi li se to, sami će biti krivi. Sami i niko drugi.
Boris Kli… Tadić je potpisao parlamentarne izbore za 6. maj. A onda je Slavica Kr… Đukić Dejanović potpisala lokalne izbore. A onda je i Šandor Egereši raspisao pokrajinske izbore (mada vi sad ne znate ko je Šandor Egereši i krišom guglujete praveći se blesavi; ako, ako). A izgubljenu pokrajinu niko više ne pominje, osim u floskulama “legalizacija divlje gradnje”, “zakasnili smo da podelimo”, “genetska mržnja svega srpskog (osim rudnika, najvećeg rudnog blaga u Evropi van Rusije, termoelektrana i ostale infrastrukture koju su oteli) i koja ono parola još beše aktuelna ovih dana.
A sad počinje novi film iz megaserijala “Mala bara, mnogo krokodila”.
(servisne informacije: …toris; …avica)
– * –
Izvod iz rečnika demistifikacije balkanskog ludila. Veza sa prethodnim komadom ovog utovara nejasna.
sutra – 1. Prilog za vreme (nepromenljiva reč) koji se koristi kao odredba za vremenski interval koji započinje u ponoć, a traje 24 sata (1.440 minuta; 86.400 sekundi). U kolokvijalnom govoru, reč “sutra” često označava sledeći period dnevnog svetla.
# Vidimo se sutra. Završi to do sutra.
sutra – 2. mitski virtuelni prostor gde se stiče 99% ljudske produktivnosti, motivacije, nade i dostignuća.
# Misliću o tome sutra. Malo sutra. I ti ćeš tako, kume, samo sutra.
Trudio se čovek, trudio, pa izvukao ribetinu. Oko joj bilo ovol’ko! 
Nemojte pogrešno da me razumete. Išao bih ja na pecanje, ali da karikiram Komšiju, da mi plate 30 evra na sat. Pošto se to neće desiti, bezbedan sam. A som… Pa, Jasni je uspelo da me natera jedno dvaput da jedem somovinu, jer ne smrdi onako kako smrdi ona riba zbog koje sam objavio rat toj vrsti hrane još kao dete. Dvaput, pa dosta. 