Moram da se vratim na ovu temu, bar na časak. Uostalom, ostao sam dužan dobru svirku dobrom čoveku.
Boga ti, danas sve neki jubileji i godišnjice.
Rory Gallagher, veličanstveni irski blues gitarista, rođen je 2. marta 1948. Danas bi mu bilo 64 godine. Nažalost, dogurao je do 47 i tu stao; nije preživeo presađivanje jetre juna 1995.
Svetu je ostavio čestit opus fantastičnih prangijaških svirki… Već smo slušali Roryja na Suštini pasijansa. Savetujem novu turu slušanja sa istim onim sastavom numera. A kad se zagrejete onim, vratite se ovamo. Ili poslušajte ovo, pa idite tamo, svejedno. Šta ja znam, kako hoćete. Ja bih krenuo odande.
Deder, pojačaj to, pa pusti glasno:
Nema laži, nema prevare. Mada, neobično mi da ga vidim za Telecasterom u rukama.
Ovog puta nećemo zaboraviti onu pesmu koja struže direktno u sinapse.
Auh!
I korak po korak, da popunimo još jednu rupu od prošli put. Elem, ostao sam dužan nešto Milošu.
A onda svi dugmići na pojačalu idu na 11. I ne sekiraj se za brum iz pojačala, to je samo začin… Tu već padaju zavese, ograde se ruše i nema više nikakve kontrole. Off the handle, što bi rekli.
I šta na kraju (na kraju? nema kraja!), nego da se setimo đavola koji ga je odneo…
I to bi bilo to za ovaj put. Ima još, dakako. Slobodno tražite dalje sami.
Pobogu, pa zar se uživo smije svirati solo različit nego na ploči? 🙂 Hvala!
PS
Ama okud sad to? Paaaa, imam kartu za Metal’ku….