Oknov je čitav dan koračao oneraspoložen i čak nije hteo ni sa kim da razgovara.
– * –
Lovci
U lov su pošla šestorica, a vratila su se samo četvorica.
Dvojica se nisu vratila.
Oknov, Kozlov, Strjučkov i Motiljkov se srećno vratiše kući, a Širokov i Kablukov poginuše u lovu.
Oknov je čitav dan koračao oneraspoložen i čak nije hteo ni s kim da razgovara. Kozlov je uporno pratio u stopu Oknova i dosađivao mu je raznim pitanjima, čime je Oknova i izveo iz takta.
Kozlov: Hoćeš li da zapališ?
Oknov: Ne.
Kozlov: Hoćeš li da ti donesem, eno, onu tamo stvar?
Oknov: Ne.
Kozlov: Možda hoćeš da ti ispričam nešto smešno?
Oknov: Ne.
Kozlov: Pa, hoćeš li da piješ? Eto, imam ovde čaj sa konjakom.
Oknov: Nije ti dovoljno to što sam te maločas ovim kamenom udario po potiljku, nego hoćeš još i da ti nogu otkinem.
Strjučkov i Motiljkov: Šta to radite? Šta to radite?
Kozlov: Podignite me sa zemlje.
Motiljkov: Ne uzbuđuj se, rana će zaceliti.
Kozlov: A gde je Oknov?
Oknov (otkidajući Kozlovu nogu): Ovde sam, blizu!
Kozlov: Jao, majko! Spa-pa-si me!
Strjučkov i Motiljkov: Čini se da mu je i nogu otkinuo!
Oknov: Otkinuo i bacio je, eno, tamo!
Strjučkov: To je zlodelo!
Oknov: Šta-a?
Strjučkov: …delo…
Oknov: Šta si rekao?
Strjučkov: N…n…n…ništa.
Kozlov: Kako ću sad da dođem do kuće?
Motiljkov: Ne brini se, namestićemo ti drvenu nogu.
Strjučkov: Možeš li da stojiš na jednoj nozi?
Kozlov: Mogu, ali ne baš dobro.
Strjučkov: Pa mi ćemo te pridržati.
Oknov: Pusti me k njemu!
Strjučkov: Jao ne, bolje odlazi!
Oknov: Ne, pustite me!… Pustite!… Pusti… Evo šta sam hteo da uradim!
Strjučkov i Motiljkov: Koji užas!
Oknov: Ha-ha-ha!
Motiljkov: A gde je Kozlov?
Strjučkov: Otpuzao je u grmlje!
Motiljkov: Kozlove, da li si tu?
Kozlov: Šaša!
Motiljkov: Ma, evo do čega je došao!
Strjučkov: Šta da radimo sa njim?
Motiljkov: Tu više ništa ne može da se uradi. Po meni, treba ga prosto zadaviti. Kozlove!
Ej, Kozlove? Da li me čuješ?
Kozlov: Jao, čujem, ali slabo.
Motiljkov: Ti, brate, ne tuguj. Mi ćemo te odmah zadaviti. Stani!… Evo… evo…tako…
Strjučkov: Evo ovamo, evo još! Tako, tako, tako! Hajde još… Pa, sada je gotovo!
Motiljkov: Sada je gotovo!
Oknov: Gospode pomiluj!
1933.
– * –
(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)