Utovar nedeljom, 18. mart 2012

Nekima će ovog Đurđevdana presesti jagnjetina. Desi li se to, sami će biti krivi. Sami i niko drugi.

Boris Kli… Tadić je potpisao parlamentarne izbore za 6. maj. A onda je Slavica Kr… Đukić Dejanović potpisala lokalne izbore. A onda je i Šandor Egereši raspisao pokrajinske izbore (mada vi sad ne znate ko je Šandor Egereši i krišom guglujete praveći se blesavi; ako, ako). A izgubljenu pokrajinu niko više ne pominje, osim u floskulama “legalizacija divlje gradnje”, “zakasnili smo da podelimo”, “genetska mržnja svega srpskog (osim rudnika, najvećeg rudnog blaga u Evropi van Rusije, termoelektrana i ostale infrastrukture koju su oteli) i koja ono parola još beše aktuelna ovih dana.

A sad počinje novi film iz megaserijala “Mala bara, mnogo krokodila”.

(servisne informacije: …toris; …avica)

– * –

Izvod iz rečnika demistifikacije balkanskog ludila. Veza sa prethodnim komadom ovog utovara nejasna.

sutra – 1. Prilog za vreme (nepromenljiva reč) koji se koristi kao odredba za vremenski interval koji započinje u ponoć, a traje 24 sata (1.440 minuta; 86.400 sekundi). U kolokvijalnom govoru, reč “sutra” često označava sledeći period dnevnog svetla.

# Vidimo se sutra. Završi to do sutra.

sutra –  2. mitski virtuelni prostor gde se stiče 99% ljudske produktivnosti, motivacije, nade i dostignuća.

# Misliću o tome sutra. Malo sutra. I ti ćeš tako, kume, samo sutra.

– * –

Da predavanje na TED konferenciji ne mora da bude konvencionalno, uverili smo se nedavno. Čovek je imao tri minuta na raspolaganju. Kako se ostavlja utisak na publiku za tri minuta? Može li se to?

Može se, još kako se može.

Zapravo, ovo je bio organizovani prank. Više o tome: ovde.

– * –

Nego… Pade mi na pamet, kad već pomenuh izbore i političare: ako budete pisali kakav članak ili esej ili štatijaznam o nekome kome fali daska, red je da imate prikladnu ilustraciju. Pa reko’ da podelim sa vama jednu koja mi se našla.

– * –

A sad svi na čitanje novog traktata koji je Amitz E. Dulniker pustio u etar.

Zašto ću na ovim izborima žvrcati po svom glasačkom listiću

Meni je, pak , tako patetično i tako srceparajuće kad zateknem one idiote iz političkih partija koji spremno objašnjavaju zašto smo mi, koji smo se zarekli da ćemo tretirati glasački listić onako kako huligani tretiraju zidove klozeta na stadionu, maloumni i zašto ne vidimo dalje od svog nosa. “Neka se pre žvrljanja listića zapitaju šta su sami učinili za ovo društvo!”, kažu.

O tome je i reč, lopužo belosvetska. Zaista, zapitao sam se šta sam učinio za ovo društvo: glasao sam za tebe, doveo sam te na vlast i tim činom se posrao na budućnost svog jedinog deteta. I sad, na tom istom mestu gde sam se prošli put posrao, sad ću da škrabam po zidu, jer si upravo ti i učinio da se osećam kao huligan. Huligan sam verovatno zato što ne želim da mislim, govorim i činim onako kako ti to činiš, jezik ti se osušio, dabogda.

I ne postoji ništa što možeš da kažeš ili učiniš da bi dokazao da će taj moj čin biti manje patriotski od onog što si ti radio dok si bio na vlasti, zadnja vlast ti bila, dabogda.

– * –

Jes’ da je Dan Svetog Patrika bio juče, ali svejedno. Ovo se ne propušta.

– * –

Retoričko pitanje: ako je neka objava države slobodno protumačena kao atak na ideju, mada nije takav slučaj, da li onda treba staviti pompezni naslov: “Država atakuje na ideju”?

Imam još jedno pitanje: šta će se desiti ako neko istraži redosled misli u “Insajderu”? Na primer, šta će biti ako se utvrdi da je sve to pripremano po redosledu “zaključak-izvedba-dokazi-pretpostavke” umesto “pretpostavke-dokazi-izvedba-zaključak”?

Ne, ne znam. Samo pitam.

– * –

Digla se bura nakon što je objavljen spot numere kojom će Rambo Amadeus da nastupi na P(j)esmi Evrovizije 2012. Ja nemam dileme da je ta groteskna figura umotana u devet kora; ko oljušti bar šest, shvatiće. Istina, to je ponekad teže nego čitati između redova, ali Rambo A. zaslužuje pažnju jer je apsolvirao tu tehniku daaaaaaavno.

Biti u koži tog čoveka je teško pojmiti upravo zato što podrazumeva malo više pameti nego što prosek nalaže. U jednoj sinoćnoj raspravi na fejZbuku, prisetih se jedne epizode koju sam tamo i prepričao. Deder da je prenesem i ovde…

Da je Rambo A. ozbiljan igrač, to znamo odavno. Ali, ako me je ikada DOTUKAO svojom sposobnošću, harizmom i šarmom, bilo je to na jazz festivalu Nišville 2010. godine – kada je nastupio posle (danas pokojnog) Solomona Burka. Sad, taj Burkov nastup bih vam rado prepričao, ali nisam sposoban da nađem reči za to; no, nije ni važno u ovom času. Pravo pitanje glasi: kako se, pod kapom nebeskom, uopšte izlazi na scenu posle ONAKVOG nastupa kralja soula? Potrebna su OVOLIKA muda, ali to nije dovoljno. Treba imati i pameti.

Rambo A. je našao modus za to:

– Dobro veče! Do sad vas je zabavljao kralj. A sad će da vas zabavlja svjetski mega car!

I tog časa su pale sve ograde.

Svetski mega car: potpisujem, skinute kape.

– * –

Malo bi još svašta da se otkrije i kaže, ali bio bi red da se malo i sami potrudite.

Aj’ pa čitamo se u sledeću nedelju.

$#$