Poslednji voz do kuće

Danas slušamo celishodno editovanu, produženu verziju čuvenog muzičkog epigrama “Last Train Home” fenomenalnog Pata Methenyja. Kad pogledate ovaj snimak uz muziku koja paše kao da je za ovaj snimak i pisana, biće vam jasan razlog produženja.

Sećam se kad sam čuo album Still Life (Talking) prvi put, još je nov na sceni bio. Ovu numeru, poslednju na strani A, slušao sam do besvesti. Mislim da sam tad prvi put čuo suvislo sviranje gitarskog sintisajzera. U to vreme, pojavili su se neki novi gitaristi – Jonathan Butler, čiji prvi album koji je izdat u Jugi sam voleo, i volšebni Stanley Jordan, velemajstor bez presedana. Svi su oni koristili gitarske sintisajzere, a onda se pojavio stari lisac Metheny i verovatno rekao u sebi “da vam čika Pat pokaže kako se to radi”. Izuvanje.

Čarli Čaplin: Ples viljušaka

Sećate li se legendarne scene?

Ova minijatura je odraz čistog majstorstva. Pruža dokaz da i u umetnosti važi pravilo da su genijalne stvari uglavnom jednostavne po svojoj prirodi.

Jedna na dan (20): 20. april 2012.

Sve kao neću da prikazujem fotke iz Mokrina, a na površinu isplivava jedna po jedna…

Prilično me grize savest što tokom dana nisam otišao u polje da lovim oluju. Mogao sam, sasvim sigurno, da upecam nešto vredno deljenja. Kada je dan takav, onda prebiram po arhivi. I gledajući tako, setim se jedne fotke koju sam, da izvinete, slikao govoreći sebi kako će biti dobra za projekat “jedna na dan”. A kad sam već rekao tako, baš sam mogao i bolje da se potrudim… Ali šta da radim kad je scena bila zanimljiva: ne mogu da je se odreknem ni pored te grozne najlon kese, ni pored pogrešno odabranog ugla slikanja…

Evo o čemu je reč:

Jedna na dan, 20. april 2012: glave

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (20): 20. april 2012.”