Jedna na dan (18): 18. april 2012.

I kao što rekoh juče, dao sam se u eksperimentisanje. Onda sam nešto kao pretio i sad imam muku da ispunim pretnju. Đavo me odneo tako lajavog.

Posle napornog radnog dana koji je, mimo moje volje, trajao mnogo duže nego što sam planirao, opuštao sam se vrteći neke blogove koje pratim (živeo frizirani Google Reader, najbolji agregator RSS sadržaja!). Bio sam malo ljut što sam odocnio na ranije planiranu foto-sesiju. To je već druga propuštena prilika u tri dana – u subotu zbog kiše, a večeras jer sam izgubio svetlo. A onda sam pročitao jednu veoma zanimljivu misao o ovladavanju kreativnošću, pa sam napravio eksperiment.

Gledajući u večiti metež na mom radnom stolu, pomislio sam sledeće: ako fotografišem taj metež, koji ne može da bude zanimljiv nikome, postoji li rez, preset ili neka kreativna ujdurma kojom bih mogao napraviti iole zanimljiv likovni rad? Nije mi bilo važno da napravim nekakvo osobito delo, nego tek možda zanimljiv kadar iz ličnog ugla… Napravio sam desetak kadrova, varirajući ih minimalno, i za svaki od njih sam odlučio da napravim tačno jednu kreativnu obradu. Čak nije bilo bitno da sačuvam originale (oni sami bi bili dobri samo za bacanje). I na kraju napravim ovo:

(pogledaj veću fotografiju)

Znam da vam ova fotografija malo govori o eksperimentu koji sam izveo i zato ću vam iznimno pokazati od čega sam je napravio:

Sad je jasnije, nadam se… I to je čak jedna od “boljih” u seriji. U krajnjem izboru je presudio LR preset koji sam našao negde u ponudi besplatnih, zove se orangesea2.

Presuda: mišn akomplišd.   I to lakše nego što sam mislio da će ispasti. Bio sam na ivici da ne uspem; ali sam izolovao višak ne gubeći ništa korisno jakim izrezom u kvadrat. Zatamnjenje i svođenje na jednu stranu palete je odradilo ostatak posla, a ograničena dubinska oštrina je pomogla da se sve stopi u nekakvu celinu. ali to je od manje važnosti, jer to su manevri koji bi bili nepotrebni da je kadar bio pripremljen kako treba. Korist od ove sesije je u pouci, a ne u rezultatu. Naravno, naravoučenije nije da je slobodno praviti metež u kadru, pa će postprodukcija da spase sve što može da se spase. Pouka je baš suprotna od toga: isplati se uložiti sasvim malo truda u uređenju kadra (u kontrolisanim uslovima) ili u izboru pravog mesta sa kog se kadar formira.

Biće to sve dobro. Idemo dalje.