Sve kao neću da prikazujem fotke iz Mokrina, a na površinu isplivava jedna po jedna…
Prilično me grize savest što tokom dana nisam otišao u polje da lovim oluju. Mogao sam, sasvim sigurno, da upecam nešto vredno deljenja. Kada je dan takav, onda prebiram po arhivi. I gledajući tako, setim se jedne fotke koju sam, da izvinete, slikao govoreći sebi kako će biti dobra za projekat “jedna na dan”. A kad sam već rekao tako, baš sam mogao i bolje da se potrudim… Ali šta da radim kad je scena bila zanimljiva: ne mogu da je se odreknem ni pored te grozne najlon kese, ni pored pogrešno odabranog ugla slikanja…
Evo o čemu je reč:
Bilo je to na Vaskrs u Mokrinu. Po tradiciji, tog dana se dugi blok između dva roglja (raskrsnice) na Velikom sokaku pretvori u niz vašarskih štandova. Obožavam da slikam takva mesta, ali to ne mogu da radim spokojno ako u društvu ili kad žurim, a ovog puta je bilo i jedno i drugo. Ova tezga je bila među prvima, najdalje od centra sela, snimio sam je pri dolasku, ali je nisam slikao odmah jer je bila neka gužva ispred. Setio sam se pri povratku do kola, ali tad sam već žurio i napravio sam grešku, jer nisam zamolio prodavca da sakrije najlon kesu koja je virila. A nisam ni razmislio: obično premišljanje bi me vrlo brzo dovelo do bolje aranžiranog kadra. Večeras nisam oran za neke besne montaže i kloniranje, pa je kesa morala da ostane za kaznu. A kadar: pouka je naučena.
Presuda: mišn zamalo akomplišd. 
Ne valja zbog najlon kese i zbog loše odabranog ugla slikanja. Razlika između dobre i trivijalne fotke je velika “samo” u rezultatu, a u ovom slučaju trud ne bi bio veoma različit. Trebalo je da se skoncentrišem na tri glave u vrlo krupnom planu, izbliza i sa najniže tačke koja obezbeđuje da se glave sasvim vide. Onda bi ova ista obrada stvorila daleko dramatičniji efekat.
Idemo dalje. Biće bolje. 