A sad krećem da čeprkam scene po kući.
Rano večeras mi došla žuta minuta da isprobam kvazistudijske uslove: da stavim aparat uspravno na stalak i da slikam žičanim daljinskim okidačem. Za tu svrhu, uhvatio sam vazu sa prvim sezonskim cvećem u predsoblju.
Imam i uspešne slike cele vaze, ali nekako mi je baš ovaj ručni izrez bio više po volji. A pravo da vam kažem, nekako sam i morao da napravim baš ovakav izrez zato što imam jednu ozbiljnu tehničku grešku na celoj fotki… Elem, večeras sam nešto i načučio: zonerica na 72 mm širokom objektivu ne služi samo za sprečavanje ulaska sunca u njega, nego i bilo kog svetla, uključujući ambijentalno osvetljenje. Duh-svetlo koje sam imao sleva, od mesta na kome se nalazi svetlo, bilo je tako jako da sam imao problema da ga editujem.
Presuda: mišn akomplišd. 
Svetlo je dobro izolovano – doduše, valjalo je da primetim i to svetlo u odblesku od prozora, levo od vaze. Senke nisu previše krute, nego je teksturi latica dat dovoljan prostor. Boje nisu prenaglašene, balans belog sam lako popravio u postprodukciji, i nisam morao da apliciram nikakvo uoštravanje ili naknadno šminkanje, što je i najbolji ishod.
Biće još radova na ovu temu, proleće se tek zaleće. Idemo dalje. 
Komentari su onemogućeni.