Month: April 2012

Naučna demistifikacija

Preko zvezda do tangi!

Munja je bezvoljno šetao tamo-amo. Čekaonica, ako se tako može nazvati hodnik doma zdravlja razapet između stepeništa i WC-a, je bila skoro pa prazna. Tu je bio još samo Laza, koji je sedeo na nekoj klupici i čitao naslove s novina koje je držao neki matorac. A ovaj k’o da je od početka znao da ga čeka čekanje, pa je poneo neke deblje novine.

Munja je prema debelim novinama imao isto, negativno mišljenje kao i prema tanjim. Doduše, deblje novine je ipak smatrao boljim, jer su uglavnom imala velika slova i bila lakša za čitanje matoranima, kao što je ovaj u čekaonici. Valjda su baš zbog tih većih slova i bile deblje.

– Koliko dugo čekate? – upitao je.

Matorac nije skretao pogled s novina. Za realni cinizam nije ni bilo potrebno:

– Previše.

Nastavite sa čitanjem… “Naučna demistifikacija”

Posvećenost cilju

Pratite pažljivo šta radi ovaj mali kivi. Nećete odmah razumeti zašto je to tako, ali sve postaje jasno u jednom času.

To li je ono što kažu da se najiskrenija strast može osetiti samo jednom u životu…

(Köszönöm szépen Irma)

Jedna na dan (3): 3. april 2012.

Jedan od zadataka novog ciklusa je redefinicija nekih starih tema, ovog puta u uslovima novih tehničkih mogućnosti. Tokom popodneva i rane večeri sam išao u izviđanje nekih poznatih mesta…

Scena današnje fotke danas će vam doći u pamet gotovo u trenutku.

Jedna na dan, 3. april 2012 - Semafor

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3): 3. april 2012.”

O sprečavanju pravilnog razvoja naše dece

Znate li za onu pomalo ružnu, a svakako tešku ocenu da neki ljudi ne zaslužuju pravo da budu roditelji? Savremena neurologija nas podučava da postoje i materijalni dokazi da mnogi od nas upropašćuju rođenu decu pod izgovorom da im žele najbolje.

Inteligencija NIJE stvar genetike. Genetika daje samo broj neurona. A povezivanje neurona sinapsama je posledica razvoja koje je uslovljeno okolinom. Okolinu kanališu roditelji.Dugo se kanim da postavim ovo na Suštinu pasijansa. Ne zato što je neprimereno – naprotiv! Nego zato što osećam strahovitu potrebu da dam komentar o nečemu o čemu nisam kompetentan kao stručnjak, ali jesam kompetentan kao roditelj. Doduše, ja kao roditelj danas imam druge brige nego one o kojima se ovde govori, jer Ana je već student i po mnogo kom kriterijumu zrelija od ljudi daleko starijih od nje.

Tiče se problema uspostavljanja obrasca pravilnog mentalnog razvoja naše dece. Tiče se, izvinite na rečniku, sranja koje nazivamo vaspitanjem i još većeg sranja koje nazivamo obrazovanjem. Tiče se činjenice da propadanje ove nacije ima institucionalno pokriće u onome što radimo rođenoj deci od najranijih dana, dok cementnu glazuru zatupljivanju koje je generisano u porodici daju institucije.

Zamoliću vas da odvojite 40 minuta svog dragocenog vremena i pogledate predavanje u prilogu. To bi moglo biti nešto od najvažnijeg što ste videli u poslednje vreme.

Nastavite sa čitanjem… “O sprečavanju pravilnog razvoja naše dece”

Tupelo Honey

U dugom i manje-više besprekornom opusu Vana Morrisona, album Tupelo Honey (1971)zauzima posebno mesto. Nije to zato što sadrži remek-dela, mada nekoliko numera možemo tako nazvati, nego zato što je to bio možda jedini period u životu Velikog Džangrizala kada je smirio loptu, živeo u ljubavi sa Janet Planet u pastoralnoj idili Vudstoka i spokojno stvarao.

Nikad pre i nikad posle. Bilo je još mnogo veličanstvenih pesama, ali ne ovako zelenih. Trebalo je da prođe skoro trideset godina da bi Van the Man napisao nešto slično.

Čovek-ptica

Najzad im je uspelo.

Leonardo da Vinči bi se možda pljesnuo po čelu kada bi video ovo.

[EDIT, istog dana oko 10:30]

Da, Leonardo bi se pljesnuo po čelu, ali iz drugih razloga: po sredi je prevara. Da pratim medije kao što ih ne pratim (neću da trošim živce na budale dok ne prošu izbori), primetio bih da je još pre dvanaest dana objavljen demanti.

Eto, naučili smo nešto. Sad, malo mi je krivo što je izgubljena i ona poenta između redova, ali šta da se radi, izgleda da je tako moralo da bude.

Jedna na dan (2): 2. april 2012.

“Moj kum Grba obično ponese torbu, a nekad i fotoaparat, pa me uslika i stavi na Internet. Ja sam jako srećan kad me stavi na njegov blog…”

Ove reči nije trebalo da pročitam, jer je strašno nevaspitano zavirivati u tuđe dnevnike. Luka, oprosti svom blesavom kumu; nisam mogao da odolim. A pošto tebi ne mogu da kažem “ne”, to ovog puta kao fotku dana biram onu koju sam sinoć uhvatio u tvojoj sobi. Poruči mami da se ne ljuti što sam te uhvatio musavog od čokolade.

Jedna na dan, 2. april 2012 - Luka

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (2): 2. april 2012.”

Drugi april, neki rođendani rock’n’rolla

Opet gomila rođendana; svi vredni posebne večeri slušanja muzike. Ali dobro, od svakog po malo, pa je već vredno pažnje…

Na današnji dan, na svet je došao jedan od najvećih pesmoklepaca koje je rock’n’roll ikada imao. Leon Russell je rođen 2. aprila 1942. i danas mu je sedam banki. Podsećam vas na samo tri hita koja je on napisao, a koje neki od vas verovatno pripisuju nekim drugim izvođačima.

Da, znam da znate ovu pesmu iz opusa Eltona Johna… Pa onda:

Nastavite sa čitanjem… “Drugi april, neki rođendani rock’n’rolla”