Ama, da se setimo mi ranih radova velikog majstora ranog filma. Čaplin je gegove snimao spontano. Niko pre njega nije radio na taj način: imao je opšti sinopsis priče, a konkretnu izvedbu je osmišljavao pred kamerom.
Maestralno.
Month: April 2012
Jedna na dan (17): 17. april 2012.
Ulazim u zonu eksperimenata. Sad ste nadrljali.
Uhvatio me neki dremež rano uveče. To sam nekad rešavao tako što sam dremao pola sata ili sat vremena negde ispred televizora. Pošto to ne želim da radim, dao sam se u neke dokone misli dok me dremež ne prođe. I tada mi je palo na pamet da imam novi fotoaparat već dovoljno dugo da je do sada trebalo da ovladam njime – a nisam. I tako, posle jednog jakog čaja od mente, dadoh se u mlataranje. I da vam baš ne nabrajam sve što sam večeras naučio°…
Mislim da sam izvalio 60-70 ekspozicija (sve u nekim grupama za poređenje parametara) kad sam se prisetio da ne bi bilo zgoreg ovekovečiti tu sesiju nekom fotkom prikladnom za objavljivanje. I tako je nastala ova fotografija:
Na pustom ostrvu
Priznajem, današnja numera je odabrana zbog spota, bez obzira na to što mi je i inače veoma draga. Dakle, otvorite kao HD snimak u režimu punog ekrana, zavalite se i obratite pažnju na svetionik.
Istina, ovo je više muzika za veče nego za popodne. Srećom, kasnim dva sata, pa nije neka greška… 
Čarli Čaplin: Obućarsko kulinarstvo
Da podsetim: juče je bilo 123 godine od rođenja Čarlija Čaplina, prve superzvezde u istoriji kinematografije. Zato se cele ove nedelje bavimo podsećanjem na tog velikog umetnika.
Za danas, legendarna scena iz filma “Zlatna groznica”.
Za sva vremena.
Jedna na dan (16): 16. april 2012.
Ipak jedna iz Mokrina u nedelju…
Kada se prođe kroz celu privremenu pešačku zonu u Mokrinu, što je do kraja bloka od centra sela, na dvema banderama na levoj strani se mogu videti gnezda sa rodama. Slikao sam ih, iako sam se prilično patio sa jednoličnim i za fotografiju neprijateljskim nebom kao pozadinom. Uspeo sam da uhvatim ljubavnu igru para:
Smej se!
Kad pomenemo Čarlija Čaplina, svi se setimo lika skitnice, jednog od najupečatljivijih arhetipa u istoriji filma. No, mnogi ne znaju da je Čaplin veoma intenzivno komponovao muziku za svoje filmove i da je pritom napisao i neka vanvremenska dela, poput pesme koju slušamo danas.
Pomalo je groteskno to što slušamo baš nesrećnu Džudi Garland u izvedbi ove pesme. Baš je njoj trebalo više smeha, a manje alkohola…
Čarli Čaplin: mašina za hranjenje
Danas je 123 godine od rođenja Čarlija Čaplina, prve megazvezde u istoriji kinematografije. U to ime, cele ove nedelje ćemo se baviti prisećanjem na delo tog glumca, producenta i reditelja nekih dela koja zavređuju bolju pažnju nego što im pridajemo.
Počećemo sa insertom iz filma “Moderna vremena“.
Da, znam da ste najpre pomislili na ovu scenu. Ja pak mislim da je scena koju sam postavio važnija.
Jedna na dan (15): 15. april 2012.
“Pa šta ako pada kiša”, reče Jasna u subotu popodne, “nije valjda da ne možeš da fotografišeš po kiši?” Ne mogu, ne da mi se bez zaštite. Preskupa je to igračka da je iznosim na kišu.
I tako, propade mi prethodnog dana sesija kojoj sam se nadao, da ne kažem da sam je planirao poslednjih nedelju dana. Ama, izvešću tu šetnju periferijom ovih dana, pa šta god bilo, ama neka i kiša. A Vaskrs, dan za dembelisanje – fotke iz Mokrina su odveć trivijalne da bih ih birao za projekat “jedna na dan”. I tako, eto prilike da se pozabavim fotkama iz šteka. Jedna takva beše zamišljena još odavno, kad sam spazio mogućnost te kompozicije:
