Зен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт се родио у иностранству, као Јен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт, али је матичар побркао тастатурне распореде, и уместо Yen – Zen. Не само што је иностранство релативна ствар, него је то и име.
Друго лице (не граматичко) у овом комаду је Мелентије Салашевић, девојачко Салашев, ал’ прадеда служио војску на бугарској граници па му променили презиме, додали му ић, има једног прастрица Салашева. Запослен је, а можда и ради као референт за нешто у министарству за дијаспору и губљење времена. Дипл. метеоролог, што је неко побркао са противградном заштитом (“град величине омањег метеора уништио летину у долини реке…”), и заштитом биља (против спора), па је тако стигао у министарство за дијаспору. Наша прича прескаче представљање, и почиње након силаска с неба у ребра:
– Дакле, господине Де Кок, ви сте дошли да се жалите?
– Извините, али прво да решимо питање мог презимена. Пише се са малим д и великим К.
– Па тако и пише.
– Изговорили сте га са великим Д, чуо сам вас. Но, нисам због тога дошао.
– Изволите.
– Дошао сам због изборног поступка. Странка за коју сам гласао је прошла цензус.
– На шта ту има да се жалите, онда?
Nastavite sa čitanjem… “Зен се жали”