Ajde-de, ne gledajte naslov. To je igra reči za koju nemam rešenje u prevodu.
Kako vam se čine nitne u ušima Mr Philipsa? 
Month: May 2012
Jedna na dan (55): 25. maj 2012.
Kad vas izvedena fotka podseti na knjigu koju ste čitali, onda je to već ozbiljna stvar. Bilo je spontano, pa rezultat nije takav zbog Pavićevog romana…
Kada sam krenuo u polje, vreme nije bilo dobro za slikanje, jer Sunce je bilo visoko, oblaci su bili mutni, svetlo previše difuzno, a vetar me je sprečavao da se posvetim nekim detaljima koje sam planirao da uhvatim. No, nije to bilo baš tako neuspešno: ponekad je trik (i) u tome da prepoznaš šta se može izvući iz fotke na kojoj svetlo nije dobro. Evo očitog primera da se ipak može:
Oj, Moravo
Da baš ne privlačim pažnju pravim naslovom… 
Ama, pazi ovako: red je da naučite gde je kome mesto, a da biste to naučili, morate znati i ono što vam danas ne puštaju. ako imate manje godina nego ja, onda niste čuli ovu pesmu od YU grupe.
Историја пасијанса (4)
Пасијанс је чамио полузаборављен неколико година. Од септембра 1998, кад сам га окачио на форум, скинут је само 747 пута, јер је рађен у Фоксу 5 (и захтева библиотеке за њега), а те године се већ појавио Фокс 6. Баталих опет, било је преча посла. Например, преживљавање.
Но, не лези враже, дође 2002. и морао сам да учим јаваскрипт. Како се, Петровићу, учи нов програмски језик? Наравно, поново напишеш пасијанс у њему, добро је, седи.
Објекти се у јаваскрипту измишљају у трку, методи се додају малтене ад хок, и све је то поприлично наопачке у односу на Фокс, где прво све дефинишеш а објекат још није направљен, тек кад завршиш план онда може производња. Опет сам морао да мењам главу… и након само пар недеља имао сам пасијанс као веб страну. И научио јаваскрипт. И избацио поновно играње враћених потеза и оне шаљиве поруке. Оно прво ме мрзело да радим (ионако га никад нисам користио кад играм, а играо сам доста), а оно друго… незгодно је неког непознатог преко мреже, са свог сајта, назвати дилетантом, ко зна, може чоек и да се наљути. Што рече један колега, “програмирај као да је твој корисник крволочни психопата и зна где станујеш”.
Nastavite sa čitanjem… “Историја пасијанса (4)”
Poglavlje 5: Čudo
E, sad više nije zapetljano, nego postaje čudno.
Glumci u ovoj epizodi nisu baš neki. Ali priča je postala bizarna do koske.
Uskoro sledi razrešenje.
Jedna na dan (54): 24. maj 2012.
Uhvatim tako ponekad sebe u razmišljanju: postoji li razlika između urbane i ruralne fotografije? Ili je to možda u glavi posmatrača?
Kada sam poslednji put posetio Roberta, uhvatio sam ga da okopava krompir. Veli “nije mi dosta posla, pa sad još rmbam za sto kila krompira”. Ako, brate, rmbaj kad voliš, šta da ti radim ja. A dok je on tako mlatio motikom , uočio sam pritke za paradajz. Malo sam čučnuo i ugledao kadar koji se ne propušta.
Dobre vibracije, ali one prave
Ostade jedna tema nedorečena: onaj koncert Briana Wilsona bi trebalo pogledati u celosti. Umesto toga, hajde da izvučem još jedan detalj odande: numera Good Vibrations je trebalo da zvuči bitno drugačije nego što se kasnije pojavila na surogat-albumu Smiley Smile grupe The Beach Boys. A kako je to isprva zamišljeno, prvi put smo čuli tek u 21. veku. Uzgred, ovo “2002” je greška: trijumfalna premijera živog izvođenja albuma “Smile” izvedena je u Londonu u februaru 2004.
Da li znate šta je ovo?
Ovo je kraj muzike: nema dalje.
Ma, šta se ja tu macim? Pogledajte ceo koncert.
Poglavlje 4: Alison
Ponešto kao da se odmotalo. Ali ne sasvim. Zapravo, uopšte nije.
(vrag će ga znati; autor klipa je zabranio ugradnju na drugim sajtovima; sreća da postoji jutjub verzija)
Hoćete li mi obećati da nećete gledati unapred?