Школа лошег превода (1)

Превод више није у моди. То може да уради чак и обичан гугао. То ради лоше, али је популаран – већ има дипломских радова пуних његових превода. Преводиоци су слабо плаћени за добар превод, али зато лоших превода има на све стране, чак и у скупштинској производњи.

Можда преводиоци ни не умеју да лоше преводе? Можда сувише добро знају српски (а и енглески), па преведу и оно што би наручилац најрађе оставио непреведено? Можда због тога слабо добијају послове, него филмове на разним теве канали(зација)ма преводе дилетанти? Можда, стварно, треба да квалитетније лоше преводе.

Покушаћу, колико већ узмогнем, да помогнем професионалцима, колико већ један аматер уме. Сваки пут по један пример, па коме првом дојади. Ићи ћу од доброг ка горем преводу, педагошки.

Ево првог примера, колико да уходамо методологију, методику и мелодику.

Енглески: She’s not there

•  нема је
  јер “is (not) there” углавном и значи има/нема, а и по слоговима је исте дужине, чак се и самогласници подударају (not се и пева као нат, нема везе како се пише)

•   нема је тамо
  јер there ипак може да значи и “тамо”, па да га ипак убацимо

•   она није тамо
  јер за добар лош превод треба бити буквалиста

•   она не постоји
  како каже њина пословица, “не постоји таква ствар као што је бесплатан ручак” (лукаво, не тврде да овога нема, само да му ништа није слично, бар међу стварима), дакле има/нема се тачније лоше преводи као постоји/не постоји.

• она не постоји тамо
  за сваки случај… можда постоји негде другде.

Ето, је ли било тешко? Видети вас следеће време.