Danas slušamo jedan malo kasniji rad grupe “S vremena na vreme”: ako se ne varam, ovo je snimljeno na koncertu upriličenom kao ponovno okupljanje grupe posle mnogo godina. Stoga i dodatak: fenomenalna Marija Mihajlović kao vokal. Glasovi jako dobro uklopljeni, melodija vredna pažnje, aranžman kao iz najboljih dana… Slušajte.
Moji malo stariji prijatelji se sećaju vremena kad nisam ispuštao gitaru iz ruku. E, tada sam iz inata ostajao akustičar: taj oblik minimalizma mi je bio po volji zato što akustika najlakše i najbrže raskrinkava folirante… E, zbog toga mi ova pesma tako dobro leže: iz ove kože se ne može. Ako se ikad budem vratio aktivnom sviranju, biće to ovakva muzika.
